Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Оживљавање бугарско-грчких односа након посете Ципраса Софији

БНР Новини
Фотографија: БТА

Усред лета, ове недеље Софију је посетио грчки премијер Алексис Ципрас. Посета се очекивала у јуну, али из непознатих разлога остварена је тек сада. Међутим, изгледа да је исту вредело одгодити јер је трећа заједничка седница влада Бугарске и Грчке која је одржана за време посете, довела до оживљавања билатералних односа након извесног затишја од четири године.

Прва заједничка седница одржана је 2010. г., а друга – 2012. Занимљиво је то што је на три досадашње седнице Бугарску представљао премијер Бојко Борисов, док су с грчке стране учествовали председници три владе - Јоргос Папандреу, Андонис Самарас и Алексис Ципрас.

До четворогодишње паузе између последње две седнице дошло је пре свега због економске кризе. Као што је Алексис Ципрас рекао, она је Грчку погодила снажније него Бугарску. У том истом периоду две земље погодила је и избегличка криза која је попут економске имала више негативних ефеката за Грчку него за Бугарску. На разговорима у Софији премијери су изразили задовољство чињеницом да тзв. трећа криза – безбедносна, која је већ захватила многе земље света, још није погодила Грчку и Бугарску и изјавили да се надају да ће тако бити и убудуће.

Разлог за четворогодишње релативно затишје у билатералним односима вероватно су и битне разлике у политичким опредељењима влада у Софији и Атини – за бугарску се сматра да је десничарска конзервативна, док за грчку – да је радикална левичарска. Међутим, према Бојку Борисову упркос припадности различитим политичким породицама ставови две владе о питањима из свих критичних сфера се поклапају, а у условима кризе оне су се увек узајамно подржавале.

Као што се очекивало, велика пажња на разговорима у Софији посвећена је економским питањима, а посебно сарадњи у области енергетике и инфраструктуре. Размотрен је и пројекат транспортовања природног гаса од грчке луке Александруполис, где предстоји да буде изграђен терминал за течни гас, до Бугарске. Бугарска која жели да учествује у изградњи терминала на овај пројекат гледа као на пројекат повезан са гасном интерконекцијом између две земље и сматра да он мора бити лоциран у близини те гасне везе. Ово нису неке нове намере, али су оне постале посебно актуелне након што се приликом одговарајућих тестирања показало да захтеви за коришћење дотичне интерконекције премашују њен пројектни капацитет.

Ипак, вероватно је највећу пажњу привукло обелодањивање намере о изградњи железничке везе између бугарске луке Бургас и грчке Александруполис. И ова идеја није нова, али је за време посете Ципраса нашој земљи развијена и допуњена пројектима изградње два велика логистичка центра. Пројекат изградње железничке везе између Црног и Егејског мора пуно обећава и због чињенице да Грчка тренутно ради на својој траси између Солуна и Александруполиса, док је Бугарска већ углавном обавила посао на својој траси и остаје рад првенствено на деоници Карнобат-Бургас, на југоистоку земље. Идеје ће бити конкретизоване у септембру на нивоу министарстава саобраћаја и поморских и железничких администрација како би пројекат конкурисао за финансирање у оквиру Јункеровог плана. За јесење месеци остало је и регулисање отвореног питања између две државе у вези са хроничним блокадама границе од стране грчких фармера који протестују. Ово уопште није питање мале важности јер у зимским месецима изазива напетост између Софије и Атине, укључујући и претње од стране бугарских превозника да ће и они блокирати границу. Расплет овог питања такође се очекује у септембру након састанака грчких власти са фармерима и синдикатима. С бугарске стране је обећано, да ће у циљу спречавања поплава у Грчкој које изазива река Марица, хидроакумулације на нашој територији бити пуне 80%. У међувремену, Бугарска ће додатно радити и на системима раног упозорења.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Утврђен редослед политичких субјеката на гласачким листићима

У Централној изборној комисији жребом су одређени бројеви на гласачком листићу за партије и коалиције које су регистроване за учешће на превременим парламентарним изборима 27. октобра. Што се тиче формација које су заступљене у Парламенту, ГЕРБ-СДС на..

објављено 25.9.24. 17.12
Дељан Пеевски

Дељан Пеевски: Ахмед Доган више није део ДПС-а

Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..

објављено 25.9.24. 15.59

Ахмед Доган о фракцији Дељана Пеевског: Њихов главни циљ је да елиминишу ДПС са политичке сцене

У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..

објављено 24.9.24. 09.38