Одлука Велике Британије да иступи из Европске уније (ЕУ) озбиљно мења планове заједнице. Долази и до промене у сфери ротационог председавања Унијом, снагом којег Бугарска треба да стане на чело организације раније – 1. јануара, а не 1. јула 2018. г., како је било предвиђено.  То суочава земљу са новим изазовима, а рађа и неке непознанице.

Искусније чланице ЕУ обично започињу припрему годину-годину и по дана пре преузимања председавања. С обзиром на чињеницу да ће Софија први пут бити на тој позицији, она је припрему започела пре три године, али се још пре Брегзита говорило да критично заостаје. У мају ове године владини извори су објашњавали то заостајање споровима око тога ко да руководи Националним штабом за припрему и вођење председавања. Сада, пошто је одређен нови датум, вицепремиејр за европска питања Меглена Кунева обазриво је коментарисала да „није немогуће“ испоштовати рокове припреме.

Ситуација је заиста компликована. Поставља се организационо питање да ли ће до 1. јануара 2018. г. Софија поседовати неопходни капацитет да смести свих 20 хиљада људи који ће учествовати у седницама током шест месеци бугарског председавања. Предвиђено је реновирање резиденција „Бојана“ и „Лозенец“, као и зграда бившег Партијског дома и Националног дворца културе у Софији, али нас рокови притискују, а цена стално расте. Чак се већ неки питају да ли бугарско председавање да не постане „бриселско“. Ова идеја претпоставља да Бугарска повећа своје стално представништво у главном граду Белгије и да се тамо одржава знатан део форума у склопу нашег председавања. То би нам уштедело трошкове, али ће свакако ограничити и манифестације на које домаћи политичари желе да ставе акценат. Међу њима, на пример, је Дан словенске писмености и културе 24. мај, чији значај бугарска страна настоји да покаже целој Европи. Од тога да ли ће наше председавање бити „бугарско“ или „бриселско“ зависи и избор шефа оперативног штаба. У овој етапи, међутим, питање није на дневном реду и предност се даје Софији.

Иначе, велика питања пресудна за успех председавања везана су за основни дневни ред ЕУ – економски раст, смањење незапослености, социјална инклузија и једнакост, безбедност европских грађана, миграција, тероризам итд. Није искључено да будемо приморани да радимо и на решавању тежих проблема који се односе на Брегзит и судбину будућег проширења ЕУ.

За сада Влада тврди да уколико се мобилише ће успети да се снађе са изазовима са којима је суочавају неочекиване промене у периоду бугарског председавања. Разлога за оптимизам Влади даје чињеница да је око договарања новог програмског периода ЕУ она фактички већ саставила екипе стручњака у свим министарствима, које су у знатној мери спремне да делују и по питањима са дневног реда председавања. Измена у периоду председавања нам даје и једну предност на унутарполитичком плану. Председавање у првој половини 2018. г. практички искључује хипотезу о евентуалним превременим парламентарним изборима 2017. г., јер новоизабрана Влада не би могла да се снађе са том одговорношћу, а истовремено даје шансу Борисову да „погоди десетку“ при крају свог другог премијерског мандата. Та је чињеница снажан стимуланс за управљаче да се храбро снађе са новим изазовима. Међутим, да ли ће све то искористити видећемо из њихових потеза у пракси.

Превод: Александра Ливен