Чим дођете до подножја Тројанског Балкана (централног дела масива Старе планине), пратите маркације на козјим стазама којим ћете се попети горе. А уколико осетите омамљујући мирис боровница, онда сте свакако стигли до планинске куће „Амбарица!“ Тамо вас очекују најмиришљавије ноћи, свеж планински поветарац и људи отвореног срца. Ако мислите да је у питању најобичније слатко од боровница – преварили сте се, јер ће крајем ове недеље место око планинске куће „Амбарица“ угостити Фестивал боровнице на чијем ће се трећем издању окупити људи који воле да уживају у даровима природе. А за најнестрпљивије госте фестивала који ће доћи још у петак биће приређена музичка журка под звезданим небом.
„Идеја нам је да вратимо људе на планину, те да им покажемо шта је то планински туризам, прича Јоргос Пецас, један од организатора фестивала. „А исто тако и да обезбедимо средства за одржавање једне планинске куће о којој држава није у могућности да се брине. Сав новац који ћемо прикупити за време фестивала биће коришћен за обнову планинске куће у којој нема струје, а ми планирамо да поставимо соларне панеле. Радимо на добровољном принципу и пошто је планинска кућа на тешко приступачном месту, носимо све на леђима, а помаже нам и један лепотан – коњ Борко.“
Пре три године је Ема, нова власница планинске куће „Амбарица,“ поделила са друговима свој сан о организовању Фестивала боровнице, а група пријатеља из организације FREERIDERZ је одлучила да га оствари. Данас већ имају не само полице пуне тегла џема од боровница, него и довољно средстава за обнову планинске куће. И овај фестивал нуди програм који обилује разноразним активностима – почев од традиционалне бербе укусног воћа преко пројекција филмова на еколошке теме до концерата на којима ће посетиоци имати прилику да уживају у различитим музичким стиловима.
„Оно што је ново јесте да имамо богатији музички програм, каже Јоргос Пецас. Наравно, ово није музички фестивал, мислим да су они људима мало досадили због чега су и кренули у потрагу за нечим новим и различитијим. То нас је подстакло да главни акценат ставимо на различите радионице и курсеве. Ево, имамо, на пример, курс народних игара, радионицу за израду природне козметике и сирових колача, а исто тако и за прављење мекика у планинској кући „Амбарица.“ Специјални гост фестивала је Теодосиј Спасов коме ће се на сцени придружити млади извођач Иван Шопов са којим има заједнички пројекат – Баlkansky. Остала имена на фестивалском програму су фолклорна формација „Авигеја“ и Two Cities One World у чијем су саставу двојица Бугара који живе и раде у иностранству.“
А знате како се огладни од чистог ваздуха! Организатори фестивала су обећали да открију тајни рецепт за амбаричке мекике, за које од раног јутра људи чекају у реду. Како би вам мекике добро испале, поред обавезних састојака потребан је и „љубичаст осмех.“ Гости фестивала ће учествовати и у берби миришљавог воћа. Учесници ће бити подељени у две групе које ће се такмичити ко ће први скувати слатко од боровница, шећер ће обезбедити организатори. Али оно што је најбитније јесте да људи науче да све време поштују природу.“
„Од првостепеног значаја је да по завршетку фестивала за собом оставимо чисту природу, каже Јоргос Пецас. „И могу рећи да у поређењу са многим другим фестивалима на којима сам био ми то радимо најбоље. Тако, рецимо, прошле године нисмо користили ниједан пластични производ. Људи помажу у чишћењу, а то нас радује, драго нам је што се у Бугарима напокон појавио овај начин мишљења.“
Ако имате еколошку свест и желите да помогнете у обнови планинске куће „Амбарица,“ ако вам се чини да у великом прашњавом граду не добијате довољно ваздуха или једноставно осећате жеђ за авантурама, немојте оклевати – пробудите се у рану зору, ранац на леђа и правац Стара планина.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: организатори фестивала
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..