Секунд прође за трен ока. Али се време може испунити мислима, емоцијама, незаборавним тренуцима.Замислите спортисте који доживљавају моменте као на успореним снимцима, у истом ритму као кад кидаш нити. Али победа се остварује у само једном тренутку.

Христо Реков један је од спортиста који имају изоштрен смисао за пролаз времена. Недавно он је болно доживео кашњење од 0,9 секунди – за толико му је измакла златна медаља. Двадесетогодишњи кајакаш је стигао други на 500 метара – у двојцу са Вилијаном Бачваровим, на радост домаће публике, која је дошла на веслачком каналу у Пловдиву где је пратила такмичења у Европском првенству за јуниоре и млађе сениоре.

Секунд је пуно времена кад је у питању такмичење – сваки секунд траје предуго када веслаш. Тада ти се чини да минут траје колико читавих десет, исто се односи и на секунде, каже Христо Реков.

Млади спортиста из пловдивског клуба „Тракија” освојио је своју прву медаљу управо на европском првенству у свом родном граду.Каже да му је ово одличје велика част не само зато што је победио у присуству својих суграђана.

Иза те медаље стоји пуно рада, упорности, воље и истрајности, лаконски објашњава Христо.

„Ова медаља је само почетак”, изјавили су Христо и Вилијан одмах после финиша. И то су у стању да докажу већ ове недеље када ће се суочити са новим изазовомна светском првенству за јуниоре у Минску. Тамо одлазе са амбицијом да дођу до медаље у трци на 1000 м.

Бугари су познати по томе што су велики индивидуалисти – ако је овај клише истинит, он се не односи на Христа Рекова.Он вежба са својим сувеслачем Вилијаном и дели са њим исти сан о освајању медаља са Олимпијских игара у Бразилу. Премда њих двоје живе у различитим градовима – један у Пловдиву, а други у Русеу, они често одлазе заједно на тренинг логоре или гостују један другоме.

Весламо на скоро исти начин, карактери нам су истог типа, по много чему смо слични, тврди Христо Реков.Тимски рад захтева стрпљење, али је можда најважније разумевање.

Мада је Бугарска забележила изузетне олимпијске успехе у кануу и кајаку Христу је највећи пример за угледање Петар Мерков, добитник сребрних медаљана Олимпијским играма у Сиднију.На жалост Христо се неће такмичити на Олимпијади у Риу, али верује да велике шансе за медаљу има Мирослав Кирчев у једноседу. До следеће Олимпијаде у Токију Христо ће делити време између веслачког канала и Пловдивског универзитета, где студира педагогију и физичко васпитање.Верује да му убудуће предстоје већи домети у спорту. „Првак може да постане само човек, који има снаге да превазиђе себе”, казао је својевременоНиколај Бухалов, најуспешнији бугарски кануиста и једини домаћи такмичар у том спорту коме су припале две златне медаље на једној Олимпијади.Да ли ће Христо Реков смоћи снаге да "извесла" до свог сна – то ће да покаже време.

Превела: Ана Андрејева