Неукусно и једнако по величини и облику воће и поврће пуно хемикалија и без витамина, производи који садрже ГМО састојке, што је више карактеристично за увозне прехрамбене намирнице, данас нису реткост и на бугарском тржишту. Баке нам причају како је некада све било лепо, миришљаво и укусно, а ми се смешкамо у неверици. Али ипак, у поређењу са неким од осталих европских земаља у чијим се продавницама продаје пластични парадајз без сока и укуса, у Бугарској се још увек могу наћи и квалитетни производи. Они су најтраженији, а исто тако и органско воће и поврће, што је свакако добра вест.
Зато смо и ми одлучили да је то прави тренутак да вас упознамо са Кристијаном и његовом супругом Валентином чија је пасија органска пољопривреда. Обоје имају успешне каријере модела, а нераздвојни су од тренутка када су се срели на службеном путу у Хонгконгу. Заљубљени пар је одлучио да своје снове оствари у Њујорку где су успели да отворе сале за бокс. Судбина их је одвела и у Француску, Немачку и Шпанију, али се сада обоје налазе на једном веома скромном, готово досадном месту, али је зато исто то место богато природним ресурсима. Реч је о селу Аканџијево које се налази у јужној Бугарској. Мало у шали, мало у збиљи, млади пар је купио пољопривредно земљиште у том селу и почео да га обрађује. Тако је настала био фарма „Pura Vida Organic Farm.” Захваљујући Валентининој породици и мештанима данас у тој фарми гаје органски парадајз, краставац, спанаћ, лук, рукола, трешње, јабуке, крушке, а исто тако и нешто необичније врсте поврћа које су Кристијан и Валентина донели из Америке.
Али се Бугари и даље питају шта то значи органска пољопривреда и како произвођачи успевају да заштите непрскано воће и поврће од штеточина?
„Органски узгој је кад земљиште није третирано икаквим хемикалијама, пестицидима и синтетичким минералним ђубривом, нити је воће и поврће прскано. Битно је да и у непосредном суседству такође буде нетретирано земљиште да би се спречило ширење штетних хемикалија. Ово је могуће најчистија органска производња. На почетку ништа нисмо знали о органској пољопривреди, зато смо се латили дебелих књига. Морамо да још много тога научимо, а понекад се то одвија по принципу „проба – грешка.“ Сами справљамо природни препарат за заштиту биља – прскамо одварком листова коприве у који стављамо пепео од дрвета. Звучи невероватно, али је могуће и све иде по плану. У те сврхе користимо и алелопатију, односно биохемијски утицај (неке биљке луче материје које инхибиторно или стимулативно делују на друге биљке или организме). Мислили смо да су штеточине и инсекти наша највећа брига, али смо убрзо схватили да су нестабилни временски услови и одржавање температуре у стакленицима далеко већи проблем. Неке ствари смо научили на тежи начин,“ каже Кристијан.
Фарма је удахнула нови живот селу – отворена су нова радна места, а повећао се и број туристичких посета. Засада млада породица улаже сопствени капитал у производњу и одржавање фарме, али планира да аплицира за европске и државне субвенције за пољопривреду.
Ево како протиче један дан на фарми и шта би Кристијан саветовао људима који би желели да се баве органском производњом:
„Почињемо рано ујутру, у 4.30 сати, лето је, мислим, топло, тако да није препоручљиво да се после 9 сати ради у стакленицима. Веома сам захвалан женама које раде на фарми. Ја обично идем око 9 сати и почињем са мушким пословима и тако до 22-23 сата увече. Људима који желе да се баве органском производњом могу саветовати да верују у сопствене способности, да не слушају негативне коментаре, те да не одустају лако. Све теже се налазе органски производи, а наша земља има велики потенцијал. Земља нам је веома плодна и треба да то искористимо. А немојмо заборавити и то да органска пољопривреда привлачи и туристе.“
Био фармер верује да се љубављу и разумевањем међу људима све може остварити. Након само неколико месеци рада фарма је стекла многе пријатеље и пратиоце на друштвеним мрежама који сваког дана уз велику захвалност објављују фотографије јела припремљених од природних и квалитетних производа. Кристијан жели да једног дана фарма постане рекреативни центар где ће спортисти и особе са здравственим проблемима моћи да се одморе у природи, уживају у чистом ваздуху и једу здраву храну. У личном плану Кристијан и Валентина планирају нова прекоокеанска путовања на релацији Њујорк – Мајами и тихо бугарско сеоце Аканџијево.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..