Ауторитарно руководство, ниске плате, пропусти и неправилности у области организације рада само су део проблема на које се жали немали део запослених у Бугарској. Најболнија питања стављају се на преговарачки сто уз посредништво синдиката. Друштво поштује реч синдикалних лидера. Њихов дијалог са послодавцима и владом обично се одвија бурно и усмерава пажњу на битне проблеме са којима се суочавају радници код нас.

Према лидерима Конфедерације независних синдиката Бугарске /КНСБ/, успех стиже када успеју да убеде владајућу гарнитуру да су потребне измене Закона о раду и остале легислативе. Први корак обично чини држава тако што одлучује да ли ће сама решавати конкретно питање или ће изналажење решења поверити социјалним партнерима – синдикатима и послодавцима. Недавно је КНСБ, позивајући се на статистику, сумирала најнеодложније проблеме за нашу земљу. Они се у великој мери тичу државе која је послодавац око 500 хиљада радно способних људи са високим образовањем. Међутим, њихови дохоци једва премашују минималну зараду за земљу. Најпогођенији су сектори културе и образовања, као и духовна сфера гледано у целини где је просечна месечна плата у износу од око 250–300 евра.

„Велики терет пашће на буџет јер се управо из буџета мора наћи новац за достојну плату тих људи“ – рекао је Пламен Димитров, председник КНСБ. Он је подвукао да КНСБ ставља у фокус социјалну заштиту младих и високообразованих људи у Бугарској.

„90% нових радних места која ће се отворити 2018. године биће за људе са високим образовањем. Ако човек има образовање, неко му мора плаћати одговарајућу зараду – зато смо предложили да се у Бугарској уведе минимална зарада за људе са високим образовањем различита од оне за људе са нижим степеном образовања. Сада је најбитније дефинисати и предузети конкретне мере. Ако не покушамо да нађемо формулу како да младе и образоване људе задржимо у Бугарској, да их подстичемо да овде производе, пропустићемо шансу да оборимо прогнозу Демографског института Бугарске академије наука да ће до 2030. године Бугарска имати становништво од 5 милиона људи. Сада КНСБ предлаже мере које се првенствено односе на дохотке. Време је говорити о новом, заштићеном већем износу минималне зараде за људе са високим образовањем који раде у струци. Млади човек мора да зна да кад се дипломира и запосли неће примати плату испод 350 евра, као и да ће постојати конкретни стимуланси за повећање квалификације што би му са своје стране обезбедило дупло већи доходак. Из пословних кругова неки су одмах реаговали против нашег предлога за увођење минималне зараде за људе са високим образовањем. Њима одговарам цитирајући статистичке податке према којима месечна основица доприноса 95% људи са високим образовањем износи изнад 350 евра. Тражимо увођење мера усмерених на младе људе који ће тек изаћи на тржиште рада. Битно је да знају да постоји виши праг који ће расти.“.

Што се тиче запослености, још увек се не можемо вратити на нивое отпре кризе и сигурно је да имамо 300 хиљада радних места мање, каже Пламен Димитров. По његовим речима, сада су нам очајнички потребне инвестиције и то у секторе који могу обезбедити технолошке предности и гарантовање сигурности посла и плате, као и предвидивост. „Ствари су међусобно повезане, али мере морају спречити одлив радне снаге из наше земље“ – рекао је Пламен Димитров и додао.

„Главни инвестициони инструмент јесу европски новац у свим његовим димензијама и политике које морају привући приватне инвеститоре. Тренутна ситуација у ЕУ намеће потребу за разговором ове врсте стога  наша влада и премијер морају активније бранити став да су Бугарској и најсиромашнијим регионима ЕУ потребне циљне мере. Део старих држава чланица је спреман за нови дијалог. Он ће бити у контексту тешкоћа са којима се суочава ЕУ на путу стицања поверења својих грађана, а то је кључно питање за заједничку европску будућност.“.

Превод: Албена Џерманова