На Илиндан бугарски пивари славе свој професионални празник. Такво поклапање није случајно, пошто је пророк Илија заштитник и бугарских пивара. Ове године обележавамо три јубилеја у чије име свакако треба наздравити. А наиме, у 2016. славимо 135 година пивске индустрије у Бугарској, 60 година зитологије и 25 година од оснивања Савеза произвођача пива код нас.
Данас се у Бугарској производе десетине врста пива и без обзира на велике увозне брендове, већина Бугара пије пиво домаће производње. Најтраженије је светло, а у последње време је и непастеризовано пиво такође добило на популарности. Извршни директор Савеза произвођача пива у Бугарској Ивана Радомирова је ову све популарнију врсту пива назвала „винтиџ,“ а очекивања су јој да ће оно постајати све траженије код нас. Када је реч о конзумирању пива, Бугарска се налази у златној средини у поређењу са осталим европским земљама. А градови Русе и Монтана се сваке године утркују ко ће се окитити титулом најлојалнијег конзуматора пива, тренутно је град Русе на лидерској позицији. Велике пивопије су и становници Бургаса, Варне, Плевена и Софије. Бугарке још нису успеле да разбију стереотип о пиву као „мушком пићу,“ тако да представници јачег пола на нашим ширинама и даље држе прво место по конзумацији пива. Мушкарци конзумирају овај хмељни напитак скоро 13 пута месечно, док жене за њим посежу тек 5 пута у месецу. Последњи подаци које је Савез произвођача пива објавио показују да љубитељи пива преферишу стаклене боце које ће у најскорије време постати популарније него донедавно омиљене пластичне боце. Зашто смо повратак стаклених боца означили као радосну вест? Према пиварима, „стакло“ је класика илити нека врста традиције због чега се и најбоље уклапа у атмосферу тог пријатног доживљаја, а поред тога најдуже чува квалитет пива. Када смо већ код масовне производње, свакако морамо поменути и економску страну тог процеса. Како бугарско пиварство утиче на привреду, питали смо Ивану Радомирову:
„Бугарска пивска индустрија даје озбиљан допринос бугарској привреди, не само због директне запослености коју генерише овај сектор или због плаћања акциза и ПДВ, већ и зато што за производњу и продају пива ангажује изузетно велики број људи. Прорачуни показују да је око 7.800 особа индиректно запослено у производњи материјала и сировина за пивску индустрију. Број запослених у трговини премашује 23.000. Што се доприноса и пореза тиче, у буџет улази око 341 милион лева (170,5 млн евра) годишње од производње и продаје пива.“
Извоз бугарског пива повећан је за 15 посто у последњих неколико година, а најчешће се наше пиво пије у суседној Румунији.
Често постајемо сведоци промене дизајна и облика амбалаже и налепница. Зашто је то тако?
„С једне стране је амбалажа од посебне важности за очување квалитета сваког производа, поготову када је реч о храни и напицима. Паралелно с тим, можемо рећи да се произвођачи труде да унапреде дизајн амбалаже како би она била привлачнија потрошачима, те улажу у повратну амбалажу. Тренутно на нашем тржишту имамо стаклену амбалажу мале тежине, која је веома погодна за употребу и рециклажу. Појавиле су се нове флаше које побуђују мало другачија осећања код клијената,“ коментарише гђа Радомирова.
Генерални секретар Европског удружења произвођача пива, познатијег као „Пивари Европе,“ Пјер-Оливије Бержерон је специјални гост на овогодишњим прославама. Ево шта је он рекао о бугарском пиварству:
„Бугарска је на први поглед сасвим обична земља, али има и нечег посебног у њој – овде традиција и наука о пиву и пиварству иду руку под руку. Приметне су велике инвестиције у универзитетска истраживања пива, чији се користи огледају у високом квалитету бугарског пива. Последњих 60 година обављено је много истраживања на високом нивоу. Ако живим у Бугарској, био бих задовољан понудом пива. Овде су постигли добар микс домаћих пива са потписом и мање познатих пива. То је од посебне важности јер на тај начин конзуматор има велики избор.“
Ускоро ћемо моћи онлајн проверити колико калорија и које све састојке садржи пиво које смо изабрали. Поводом празника је Савез произвођача пива у Бугарској упутио честитке и жеље да и након 135 година људи овај дан дочекују са осмехом.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Луиза Лазарова, БГНЕС
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..