„Дању слугује, ноћу господари. Шта је то?“ Метла. Као предмет из наше свакодневице метла се углавном доводи у везу са женама, изузетак чине само шегрти и калфе које су простор испред дућана лети редовно прскали водом и мели. Као што је свуда у свету, метла се првенствено користи за прикупљање смећа и чишћење. Метла води бригу о чистоћи и одржавању просторија и простора, а отуда и о уклањању свега што је непожељно и штетно, што објашњава зашто је она постала неиздвојив део многих обреда и народних обичаја.
Метла се користи, односно помиње у басмама против страха и лечењу неких болести. Веровало се да она штити од злих духова, као и других „непријатности.“ Новорођено и још некрштено дете не треба остављати само, поготово ако је заспало, јер ће га напасти зли духови. Исто то важи и за породиљу током прве недеље од порођаја. Но, ако ипак остану сами, поред њих се обавезно ставља метла да би их чувала. Према народним веровањима и бајкама, кад нечисте силе сврате код бебе или породиље прво што виде је метла и пошто почињу да броје струкове и гранчице од којих је направљена метла, време је пролазило и неко је од укућана улазио у собу. Или, свитала је зора и оне су губиле своју моћ. На дан Светог Игњатија – један од најбитнијих датума у народном календару, на који се изводе обреди и ритуали за берићет и благостање током целе године, метла такође игра битну улогу. Пре него што уђе у кућу, положајник треба да на кратко стане иза врата и седне на метли. Веровало се да ће се тиме обезбедити добро и плодно пролеће, квочке ће лежати на јајима насађеним под њих и пилићи који ће се излећи бити здрави.
У једној локалној варијанти Германа, обредне лутке су прављене од метла. У Плевенском крају, на северу земље, кад наступи дужи кишни период и падавине наносе велике штете усеву, правили су луткице и призивали Германа да одвуче невреме на друго место. За то су девојке обично крале метлу из неке куће, омотавале у крпе, а дршка од метле је била глава.
Посебно место у песмама и народном стваралаштву заузима девојачка метла. Њоме девојка мете „равно двориште“ да би дочекала свог драгана који ће доћи са „кићеним сватовима.“ Метла се често помиње и у изрекама, а једна од најпопуларнијих гласи: „Нова метла добро чисти, али стара зна и ћошкове.“
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..