Самит НАТО-а у Варшави је завршио без изненађења. Главне тачке на дневном реду Алијансе и даље су миграција, тероризам, претње и ризике са Истока, у том броју милитаризација Кримског полуострва, као и поремећени баланс сила у Црноморском региону. НАТО ће и даље спроводити јединствену политику одвраћања и дијалога са Русијом. Јако је импресионирало и то што је у заједничком саопштењу са самита тон савезника по том питању био изузетно чврст и Москви се шаље упозорење да неће доћи да обнављања уобичајених односа са њом, све док не покаже јасно да је променила своје понашање.

У Варшави су одлучили да ће расправљати детаљније о дијалогу са Москвом на предстојећем сусрету НАТО – Русија, али пак је донета и одлука стално разместити у Пољској, Литванији, Летонији и Естонији четири мултинационална батаљона, као одговор на анексију Крима. С тим у вези министру одбране Бугарске Николају Ненчеву учинило се прикладним да изричито прецизира да Софија неће учествовати са војницима у тим формацијама.

Међутим, ангажмани Бугарске према савезницима и политици у Црном мору остају непромењени. Она је и даље спремна да, по принципу ротације, учествује у мултинационалној бригади у Румунији са контингентом до 400 особа за одржавање вежби и побољшање координације између партнера Алијансе. Слично осталим учесницима самита, и Софија је забринута због недовољног баланса сила у Црном мору, те је тим поводом председник Росен Плевнелијев поново инсистирао на повећању натовског присуства тамо. Решење по том питању такође није донето, али очекујемо даље дискусије на октобарском сусрету министара одбране држава чланица пакта.

Новост коју је бугарска страна поздравила јесте потписивање Заједничке декларације о партнерству између НАТО-а и ЕУ. Тај документ подиже на нови ниво односе између две организације, што управљачима ускраћује потребе да по одређеним питањима траже баланс између националних обавеза према једној или другој организацији.

Међутим, на самиту у Варшави поново су дошле до изражаја унутрашње противречности бугарске стране по питањима везаним за безбедност у Црном мору. Председник Плевнелијев је инсистирао на повећању присуства НАТО тамо, док је нешто касније у Софији премијер Борисов изјавио да је „лоши мир бољи од рата“ и лансирао идеју прогласити Црно море демилитаризованом зоном. Недавно је Борисов изјавио да би желео да у Црном мору види само „једрењаке, јахте, туристе, мир и љубав“. Понављање те тезе после самита у Варшави показује да се очигледно не ради о пролазној идеји, већ о озбиљном ставу, чиме се премијер оградио од позиције натовских „јастребова“ и појединих њихових истомишљеника у Бугарској.

Да ли ће супротно мишљење Борисова бити на неки начин изражено од стране бугарске делегације на сусрету НАТО-Русија и на министарском састанку Алијансе у октобру, данас је тешко рећи. Било како било, постоје јасни знаци озбиљних унутрашњих колизија по том питању и то на највишем нивоу. И некако парадоксално ти ставови приближавају премијера левичарској опозицији, јер је уочи самита у Варшави највећа домаћа лева политичка сила – Бугарска социјалистичка партија, инсистирала да Влада категорично изјави да неће учествовати у непријатељским акцијама против Русије и да ће као једина православна словенска држава чланица ЕУ Бугарска радити на нормализовању односа са Москвом.

Превод: Александра Ливен