Досада свако у Бугарској ко је желео да купи гас за домаћинство или индустрију, морао је да потражи услугу државног гиганта Булгаргаз или далеко мање приватне компаније Овергаз. Оба добављача сировине продају руски гас и нису била у тесној конкуренцији за клијенте пошто су се отворено или негласно договорила о подели тржишта. Од почетка овог месеца ситуација је промењена – гас се може директно набављати из Грчке, а ускоро ће бити могуће да се плави енергент купује и на румунском и украјинском тржишту.Дакле омогућено је појављивање нових трговаца -добављача на тржишту, а клијентима није битно одакле се добавља сировина која им је потребна. Пионир слободне трговине постала је једна невелика машинска компанија из јужног бугарског града Хаскова која је од једног великог међународног добављача купила симболичне количине грчког гаса само да би тестирала тржиште.
Експерти у земљи тврде да су у питању виртуелни послови и испоруке, зато што гас који се сада купује искључиво у Грчкој, не долази из те земље него се преузима из гасовода који пролази кроз Бугарску, а који транспортује гориво у Грчку.Према томе иако су послови виртуелни, количине грчког гаса које се тргују су реалне.
Какву будућност очекује међународну трговину гасом у Бугарској засада остаје прилично нејасно, имајући у виду да систем преноса гаса остаје у својини државног монополисте Булгартрансгаза. Око тог питања се сада ломе копља између Софије и Брисела. Из Брисела наиме инсистирају на приватизацији транспортног система природног гаса и на обезбеђењу приступа гасним цевима и за друге добављаче. Софија којој прете санкције у џиновском за њене скромне финансијске могућности износу од 300 млн евра, чврсто инсистира на задржавању државне контроле, образлажући је ставом да су гасоводи елеменат националне безбедности државе.
Постоје и друге нејасноће у погледу будућности слободног тржишта гаса у Бугарској. Оне се односе на цене и на пример који је дат укидањем државне регулације на тржишту електричне енергије. Нови добављачи гаса немају никакве шансе да задобију клијенте уколико им не понуде повољније финансијске услове; у противном ови други не би имали никакав интерес да одустану од коришћења услуга својих досадашњих трговинских партнера. Како ће добављачима поћи за руком да обезбеде такве боље услове потрошачима није баш јасно зато што практично све њих гасомснабдева једино руски гигант Гаспром, који свим државама од којих би Бугарска могла да купује гас продаје гориво под скоро истим условима. Поред тога либерализација тржишта струје је показала да ако има неке користи за крајње потрошаче, она ће се осетити кроз неодређено време, а истискивање монополиста са тржиштаје мукотрпан процес.Дакле либерализација енергетског тржишта ни у ком случају није чаробни штапић који је у стању да одмах реши све проблеме.
Либерализација испорука природног гаса међутим иде на руку лично премијеру Бојку Борисову који се залаже за реализацију једног свог омиљеног и амбициозног пројекта. Реч је о гасном чворишту на обали Црног мора које би могло да свим земљама средње и источне Европе нудити гас на принципу слободне трговине. Досада се једна од највећих непознаница око тог будућег хаба односила на изворе његовог снабдевања гасом.Иначе шта ће нам ово тржиште кад немамо откуд набавити робу за продају. Е, сад се отварају нове могућности – и трговцима, и потрошачима, и слободној конкуренцији.
Превела: Ана Андррејева
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..