У јеку лета 1914. г. цар Фердинанд је издао указ о оснивању Војно-историјске комисије код Штаба Војске Бугарске. Она је била задужена за успостављање историјске целине за коју је било планирано да обухвати музеј, архив и библиотеку и да буде ризница памћења бугарске историје. Две године касније, у јеку Првог светског рата званично су ударени темељи Националном Војно-истроијском музеју у Софији „...са циљем да се за сва времена сачувају предмети, везани за догађаје који представљају најупечатљивије странице из наше војне историје...“. Данас Музеј обележава свој стогодишњи јубилеј. „Тих 100 година нису само период наше историје него и велике одговорности према будућим генерацијама. Зато и изложба којом прослављамо јубилеј је насловљена "Првих 100" – она даје одговор на питање шта заправо представља тих 100 година” – објашњава Калина Хинкова, директор Музејског маркетинга, односа са јавношћу и образовних програма у Националном Војно-историјском музеју.
Изложба је отворена 5. јула у оквиру Дана отворених врата када је улаз слободан за све посетиоце.
„Изложба је израз поштовања према онима без којих нас не би било данас. То су пре свега утемељивачи музеја – Министарство рата, дародавци, који су увелико допринели богатству и атрактивности музеја и, наравно, музејски радници у свих тих 100 година. У експозицији налази место избор наших колега који су својим радом допринели сакупљању артефаката, њих милион, који музеј чува за будуће нараштаје. Изложба „Првих 100” потрајаће до септембра, али само првог дана су приказани експонати које музеј никад није или је веома ретко излагао. Међу њима је била велика огрлица ордена Светих равноапостола Кирила и Методија – највишег одликовања у Трећем Бугарском царству, чији је једини добитник и Велики Магистар монарх Бугарске. Изложена су и два жезла цара Бориса III – један за свакодневне, а други – за свечане прилике; затим Фабержеова јаја, која се иначе чувају у музејским сефовима. Интересовање свакако побуђује и јединствени накит, за који би се публика стварно зачудила како је нашао место у једном Војном музеју” – каже Калина Хинкова.
У експозицији је посебно место одвојено свим дародавцима захваљујући којима је Војни музеј обогаћивао свој фонд и историју. Први пут се може видети лично оружје првог кнеза Трећег бугарског царства Александра I – сабље и каме као и Велики крст војног ордена за храброст које је даровала грофица Јохана Хартенау, супруга кнеза Александра I Батенберга. Међу изложеним предметима су и држаља и мастионица које су коришћене у исписивању текста којим је генерал Православ Тенев наредио оснивање Војног музеја, а такође и писаћи сто, на којем је генерал Никола Жеков парафирао тај налог 4. јула 1916. године. Богатство и разноврсност артефаката приказани су кроз неке слабо познате, али изузетно интригантне збирке. Таква је рецимо колекција „Музички инструменти“ која нас упознаје са местом које музика заузима у војсци. Захваљујући експозиционом делу „Архива“ пониремо у непрегледни свет државних и јавних докумената, научних издања и топографских мапа. У збирци „Заставе“ су представљени мање познати симболи државности и независности. Сада је први пут када посетиоци могу да уђу у музејски фонд и атељее за рестаурацију и конзервацију. А за најмлађе је уређен дечји кутак.
„Тренутно Национални Војно-историјски музеј сачињавају четири музеја – овај у Софији, Музеј авијације у Крумову (недалеко од Пловдива), Војнопоморски музеј у Варни и Парк-музеј војног пријатељства – 1444.- Владислав Варненчик” , опет у Варни. Одзив публике је одличан, надам се да ћемо и у будуће бити занимљиви посетиоцима. Од почетка ове године у Војном музеју у Софији имамо Капсулу времена. Током целе 2016. ћемо прикупљати и чувати успомене и препоруке наше публике као и наше сопствене. Нашим колегама који ће овде радити за 25 година поручујемо да отворе ту капсулу и наставе да чувају од заборава историјско и војно наслеђе својих предака" – завршава своју причу о изложби поводом 100. годишњице Националног војно-историјског музеја Калина Хинкова, директор Музејског маркетинга.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: БГНЕС, БТА, БУЛФОТО
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..