Шеф бугарске дипломатије Данијел Митов се на маргинама састанка Савета министара спољних послова земаља чланица Организације за црноморску економску сарадњу у Сочију састао са својим руским колегом Сергејем Лавровим. У Бугарској је тај сусрет очекиван са наглашеним интересовањем не само зато што је био први на овом нивоу од две године наовамо. Дан раније је министар Митов представио у парламенту став Бугарске који ће она изнети на предстојећем самиту НАТО-а у Варшави. Разговори двојице шефова дипломатија су се подударили са низом деманата да је Бугарска имала намеру да учествује у регионалној флоти у циљу супротстављања растућем руском присуству у Црном мору. Убрзо након састанка Митова са Лавровим, премијер Бојко Борисов је изјавио да је шеф бугарске дипломатије отишао на њега са задатком да покуша да нормализује, ако је могуће, крајње оштар став Русије према Бугарској.

Министар Митов је рекао да је његов разговор са Сергејем Лавровим „био веома отворен“ и да је овом приликом изнео на сто већину отворених питања и „нагомиланих“ проблема.

У контексту свог задатка Данијел Митов је поново уверио Сергеја Лаврова да Бугарска неће учествовати у регионалним војним формацијама и иницијативама у Црном мору и да ће њене акције у региону бити искључиво под окриљем НАТО-а, у складу са Конвенцијом из Монтреа која ограничава боравак ратних бродова нецрноморских земаља у Црном мору. Министар Митов је такође уверио да Бугарска на НАТО вежбе у Црном мору не гледа као на меру против Русије, већ као на прилику за развој своје националне одбране. Очигледно је да без обзира на ово схватање, превазилажење проблема војно-поморске активности у региону неће бити функција неке посебне националне политике него укупних односа НАТО и Русије.

Слично стоје ствари и у области енергетике, због које је дошло до јаких тензија у односима Бугарске и Русије. Шеф бугарске дипломатије је у разговору са министром Лавровим изричито изјавио да „сви енергетски пројекти на територији Бугарске треба да буду реализовани у складу са законодавством ЕУ“. Из тога следи да очекивања бугарске владе о одмрзавању пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ и његовом укључивању у планове за изградњу центра за дистрибуцију гаса у близини Варне такође нису функција националне политике Бугарске, већ функција договора између Русије и ЕУ. Проблематичан моменат у бугарско-руским односима су санкције и контрасанкције између ЕУ и Русије, али оне исто тако не зависе од воље наше земље. С тим у вези је премијер Борисов претпоставио да ове године оне вероватно неће бити укинуте, а догодине се може очекивати њихово делимично ублажавање у области пољопривреде.

Вероватно због тога су о разговорима министара спољних послова Бугарске и Русије у Сочију, иако вођеним у отвореном духу, извештавали углавном бугарски медији, док су их руски медији на упечатљив начин омаловажили. Међутим, разговори Сергеја Лаврова са турским министром спољних послова Мевлутом Чавушоглуом оцењени су као веома пријатељски. Шеф руске дипломатије није коментарисао свој састанак са Данијелом Митовим, али је поводом сусрета са Чавушоглуом ставио до знања да се након инцидента са обарањем руског бомбардера Су-24 од стране Војно-ваздухопловних снага Турске односи Москве и Анкаре нормализују и да ће се њихови контакти, укључујући и у војној сфери развијати.

Док је у Сочију турски министар Мевлут Чавушоглу најавио спремност да буде одржан ванредни састанак председника Реџепа Тајипа Ердогана са председником Владимиром Путином, у Софији је бугарски премијер Борисов прокоментарисао да није предвиђен његов састанак са председником Русије, зато што се такви састанци одржавају, када има шта да се договори или предложи. Тиме је постало јасно да се у овом тренутку не може очекивати конкретна „нормализација“ односа са Русијом, јер сада она није ништа више од добре жеље.