Недалеко од града Трн, уз границу са Србијом, налази се на први поглед познати, али у ствари веома непознати и за саме Бугаре град Брезник. И поред сачуваних овде археолошких трагова из доба Трачана и древних Римљана, град није посебно популаран међу туристима.

Анијела Асенова је етнограф и историчар. Она већ више година обилази Брезнишко поље са децом локалне школе у потрази за траговима миленијумске историје града. Она је у школи приредила и музеј где је приказана и оригинална трачка вотивна плочица.„Историчари који долазе у Брезник кажу да у нашем крају нема ништа занимљивог, али то није истина“, категорична је гђа Асенова.

- Заједно са мојим ученицима смо пронашли старе цркве, капишта, вотивне крстове и све смо то детаљно описали. Крстови су стављани на местима где су се налазиле старе цркве и манастири. Нестаје црква, срушена је за време турског ропства, али људи на том месту постављају камени крст да би се знало и памтило да је овде постојао храм. Ти су крстови веома занимљиви. Реч је о кругу са крстом у средини. Италијани који су овде долазили били су веома импресионирани њима. Рекли су да су они темпларски. Била сам веома изненађена, јер су они карактеристични за наш крај – Западну Бугарску, мада су мало истражени. Наш је задатак био да забележимо у ком селу и ком пределу какви крстови постоје. А археолози, уколико желе и имају довољно средстава, нек дођу да их истраже. На жалост, пре њих увек долазе трагачи за закопаним благом. Једном, на пример, смо се са ученицима попели на брдо Изворска могила. Било је очигледно да су трагачи за закопаним благом буквално пре неколико тренутака бацили своје инструменте и сакрили се у жбуњу. Јаме које су ископали биле су дубоке 50-60 сантиметара. Лопате, пијуке, све је било бачено на земљу, прича Анијела Асенова.

Она, међутим, каже да се град поноси не само својим историјским знаменитостима:

- У нашим пределима има много лековитих врела. Ми смо забележили успомене и приче старих људи и израдили својеврсну мапу воде. Већи део извора лечи болести вида, објашњава гђа Асенова и додаје да ти мали извори и данас привлаче много људи, а око њих видни су знакови захвалности излечених.

Најпознатији је чувени још из древног доба минерални извор на оближњој узвишици званој Брдо чија је вода богата гвожђем. Г. 1907. Брезничани су своју „гвоздену“ воду представили на Балканској изложби у Лондону и вратили се са златном медаљом. Исту воду али са мањим садржајем гвожђа можете наточити на чесми испред цркве Свете Петке у подножју Брда. Донедавно мало ко од туриста који су пролазили Брезником је знао за ту цркву, иако је она споменик културе од националног значаја. Данас храм постаје све популарнији захваљујући Анијели Асеновој и њеним ученицима који дочекују туристе на градском тргу и зову их да посете цркву Свете Петке и да уживају у њеној занимљивој историји.

- На овом је месту некада постојало трачко светилиште. У ХV веку је саграђен храм, али га је локални хајдук Кара Феиз срушио. Након тога свештеници су га поново саградили. Свакако да то буди осећање поноса код мештана. У дворишту цркве сачувани су и турски надгробни споменици. Када је растурена градска џамија, они су чувани у цркви,прича даље Анијела Асенова. А на питање да ли им не смета што се у дворишту православног храма налазе исламски симболи, одговара:- Не, јер су то поред осталог и дивни обрасци османске уметности. Осим тога сви странци који свраћају у храм кажу да је то доказ трпељивости између ислама и хришћанства.

Анијела Асенова прича да када су сазнали како је услед земљотреса 1858. г. у Софији пала купола храма Светог Краља Милутина, данашње Свете Недеље, Брезничани одмах отишли да помажу – сиромашни радом, богати новцем. А у знак захвалности добили су богослужбене књиге из 1765. године по веома повољној цени.„У тим књигама има много историје и из њих можете сазнати много о догађајима и људима Брезника. Знатан део ствари о овом граду црпим управо из њих“, каже Анијела Асенова.

Ево и њене приче о пореклу имена града Брезник:

- На источном делу узвишице Брдо расло је много бреза. Тамо се налази и старо трачко светилиште које у свом раду помиње и проф. Димитрина Митова-Џонова и које до сада нису истраживали други археолози. То су уклесани у стење камени кругови са браздама, нешто попут жртвеника на који је изливано вино. Тај храм је био окренут ка изласку сунца и брезама. А наш град носи име бреза.

Превод: Александра Ливен