Гери Туријска шармира осмехом иза којег се крије енергична личност. Доказује да иако ангажована на све стране, успева да се носи са свим изазовима. Она је аyтор текстова многих музичких хитова који се пуно врте у етру, вокалисткиња је групе Rubikub, ствара поезију, пише свој блог, реализовала је идеју о покретању популарног „Поштанског сандучета за љубавне приче“. А недавно је постала мајка слатке девојчице. Ове године „Сандуче” слави свој шести рођендан, а овај пројекат је започет као у шали. Инспирисан је љубавним епистоларним романом чији су аутори Гери и песник Стојан Динков. Гери је позвала своје пријатеље и познанике да напишу по једно љубавно писмо и спусте га у црвено поштанско сандуче. Део писама, већина њих анонимних, прочитали су у једном софијском клубу бугарски музичари, глумци и новинари. Публика није била многобројна, али је идеја освојила срца људи и данас се на стотине њих окупља да би уживало у слушању љубавних писама. Приче су махом хумористичке, али Гери признаје да понекад знају да измаме и коју сузу.
„Настављамо са несмањеним еланом ову иницијативу. Јако ми је драго када ми неко приђе и каже „Пратим вас од самог почетка“. Чим имамо толико веран аудиторијум, значи да ствари радимо како ваља. Аутори више не остају анонимни. С временом су смогли храбрости и више не крију своја имена. Имали смо једну ауторку која се звала Стефка Килиманџаро, очито је то било измишљено име. После трећег читања ми је рекла „Већ могу да кажем ко сам, допада ми се популарност и желим да будем позната“ – прича Гери.
„Поштанско сандуче за љубавне приче“ је доказ да сваки човек, без обзира чиме се бави, може да постане писац.. Никола Крумов дебитовао је писмом које је убацио у „Сандуче“ и већ је миљеник публике. Недавно је издао своју књигу „Дневник из бетонских блокова“.
Гери мисли да су Бугари још увек мало стидљиви када је секс у питању, зато је покренула идеју о „Поштанском сандучету за прљаве приче“. Наиме свако може да напише еротску причу инспирисану оним што му се догодило у животу или пак ужареном уобразиљом. Није за чуђење да тренутно „прљаве“ приче имају већу публику од оних „обичних“.
Као текстописац Гери црпи идеје из стила уметника који изводи песму. Она каже да се у домаћој музици запажа неко освежење – на сцени се појављују нови извођачи, а публика се враћа у клубове. Као аутор признаје да је мало љубоморна.
„Био је период у мом животу када нисам хтела да неке текстове уступим ниједном певачу. Тих стихова је било све више, па сам једног дана помислила „Певам тачно, могу да их и сама изведем“, а ако не буде ништа, нећу се секирати. Руку на срце, 2010. године, када смо основали групу Rubikub, уопште нисам била у кондицији да те текстове отпевам. У току свирања и снимања у студију пуно тога сам научила. Више од 10 година сам присуствовала студијском снимању,добро знам шта извођачи осећају када су у студију и шта када су на концерту. Али када то осетиш на својој кожи, онда је то посве различито. Тада ти знање није од велике користи, важно је да сам научиш лекцију“ –рекла је Туријска.
Гери пише поезију од малена, а у свом блогу је објавила око 600 дела.
„Пишем пратећи ток размишљања и слободних асоцијација. Унапред немам никакву идеју о ономе што предстоји да напишем. Обично се то дешава у ситним сатима ноћи. Више волим да сам сама, да је унаоколо тихо, што није лако оствариво када си мајка. Бавећи се писањем текстова за песме научила сам да је могуће да музу зазовете да вам помогне. Иначе ми се дешавало да пишем на најбучнијим могућим местима – у аутобусу, колима, на станици градског превоза, у парку. Не треба се плашити белог листа. Кроз неко време схваташ да ти си тај који контролише ову енергију. Крајњи рок је иначе највећа муза. Исти је случај и са „Поштанским сандучетом“ – три дана пре истека крајњег рока добијам 90% писама“ –тврди Гери.
После толиких прича које је повадила из „Поштанског сандучета“ и прочитала, Гери је најзад срела и принца снова – Јасена Козева са којим сада подижу ћеркицу Анику и раде на заједничким пројектима.
Неки се диве Геријиној способности усклађивања великог броја радних задатака и приватног живота, а она каже да је кључ успеха добра организација дана – „У мом дану имам времена за све“ – каже она.
Фотографије: лична архива
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..