Бугарска је међу државама у којој су најјаче проевропске струје и по томе се она битно разликује од Уједињеног Краљевства, које се определило за излазак из уједињене Европе.Управо Енглезу, славном британском премијеру из 19. века лорду Палмерстону припадају речи "Нема вечитих непријатеља, нити вечитих пријатеља, већ само вечитих интереса". Ова крилатица се данас потпуно потврђује. Велика Британија се повлачи из Уније зато што сматра да европска интеграција није у њеном интересу. Бугарска остаје зато што оцењује да чланство у ЕУ одговара њеним интересима. Дакле, на супротним крајевима европске периферије мисле различито.
Од приступања ЕУ2007.г.досадаБугарска има значајне користи од свог чланства, али оно јој је донело и доста замерки, претњи, па чак и проблема.Биланс је у целини гледано позитиван.Томе Велика Британија није пружила неки битнији допринос, јер она од самог свог прикључивања Унији ужива посебан статус,држи се некако по страни од континенталних проблема, а Бугарска није ни била на листи држава од стратешког значаја за Краљевство како у политичком, тако и у економском погледу. Бугарска се такође није занимала за проблеме острва изузев фудбала и дешавања у краљевској породици.
Гледан из тог углаBrexitне значи готово ништа за званичне бугарско-британске односе, са неким малим, али ипак значајним изузецима.Тим пре што две земље остају НАТО чланице и дефакто савезници што данас може бити важније од обима робне размене или инвестиција.
Ма колико детаљи око повлачења Уједињеног Краљевства из ЕУ били нејасни и ма колико растао број могућих сценарија о томе у блиским месецима,остаје реална опасност да џеп Брисела више не буде тако дубок као досада када Лондон престане да врши годишње уплате на основу бруто националног дохотка.Ове уплате су значајне и према неким експертима 500 млн. евра од укупног износа субвенција које Бугарска добија из европских фондова долази у ствари из британске државне касе.Другим речима заосталој Бугарској прети реална опасност да у будуће добија за пола милијарде евра мање европског новца. Поред тога Бугарска ће морати да врши веће уплате јер ће заједница морати да некако закрпи рупу у буџету.
Веома важно за обичне Бугаре, али исто тако и за финансије Бугарске је шта ће се догодити са Бугарима који се налазе у Великој Британији. Њих је више од 200 000, они се школују или раде тамо и издржавају делимично или у потпуности бар још толико чланова своје породице или блиских рођака у домовини новцем који зарађују на Острву.Неки већ имају британски пасош, други су добили дозволу за привремени боравак и рад, трећи бораве и раде илегално.Сви ће они на овај или онај начин бити погођени предстојећим променама у британском законодавству које се односи на миграцију.Према томе ће и новац који се дозначује на банковне рачуне у Бугарској бити мањи.
Што се тиче међудржавне робне размене, непосредних страних инвестиција и слободног промета капитала и робе, слабо је вероватно да дође до неких значајнијих промена.Као прво Велика Британија и Бугарска ни досада нису имале активне трговинско-економске односе и као друго, упркос растанку није реално очекивати пуну економску изолацију Лондона од континента. Другим речима ефекат неће бити драматичан и Британци ће због повољних услова и надаље остати међу најбројнијим туристима у бугарским морским и планинским одмаралиштима.
Највеће и највидљивије промене се очекују у статусу лондонског Ситија – једног од три највећа финансијска центра у свету. Многе стране и британске банке су најавиле намеру да преселе пословање у ЕУ -у Париз или Франкфурт,рецимо.То су проблеми који мало кога занимају у Бугарској, земљи која нити располаже капацитетом, нити експертизом да активно учествује на светским девизним и финансијским тржиштима. Поред тога још је и већина банака у Бугарској у власништву финансијских институција ЕУ.
Најлошији сценарио који се доста често помиње је постепени распад ЕУ послеBrexit-а или њено реформисање на начин који ће довести до практичног испадања Бугарске из ње. Таква могућност није искључена, али још нико не зна шта ће у крајњој линији испасти, па је због тога бесмислено правити прогнозе о последицама тог за Бугарску катастрофичног сценарија. Ато да ће бити катастрофичан за Бугарску – у то нема никакве сумње.
Превела: Ана Андрејева
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању,..