Две сезоне дечја Академија фудбала „Царско село“ бележи значајне победе без иједног изгубљеног меча. Академија је отворена 2015. године, а отада свој спортски потенцијал у њој могу развијати деца од 5 до 16 година. Спортска база која се налази у стамбеном насељу „Царско село“, у Софији, располаже са 4 терена - два са вештачком травом која имају и сертификат ФИФЕ, а остали су са природном травом. Спортска база располаже базеном и рекреативним центром. Власник Стојне Манолов обожава децу и жели да Академија фудбала „Царско село“ постане најбоља у Бугарској. Прошле недеље деца из тимова „2005.“ и „2007.“ су освојила прво место у Бугарској на Републичком првенству за децу чије је финале одржано у граду Трјавни. Више о Академији сазнајемо од Кемала Рашидова:

„Наша мисија је да привучемо што је могуће више деце која ће се загрејати за спорт. Зна се да неће свако дете постати велики фудбалер, али чињеница је, и то је веома битно, да се деца баве оним што им се свиђа. Видимо да их чинимо срећним , а то нам ствара задовољство. Деца одрастају пред нашим очима и постају снажни мушкарци. Најтежи је посао који је везан за рад се децом, али је он и најслађи јер видети како се деца у твом присуству развијају заиста пуно значи. Деца се друже, стварају пријатељства, нека од којих остају за цео живот. Свакодневно бављење спортом доприноси развоју личности.“

Рашидов је рекао да увек у току утакмице сачува хладнокрвност и не показује емоције да не би деконцентрисао играче. Времена за емоције и сузе радоснице има само после краја меча. По мишљењу тренера битно је да се деца поносе својим победама, а још важније је да се не опуштају него да се одмах сконцентришу на следећи меч. По речима Рашидова, за дечју љубав према спорту веома су заслужни родитељи. Малишани Академије фудбала уживају велику подршку својих родитеља – људи који у ствари најемотивније доживљавају њихове победе.

„Имам амбицију да наставим рад са овом децом, да дам све од себе да развију своје фудбалске вештине и остваре запажене успехе. Рекао сам им да не треба се пуно заносити, а она ми на томе приговарају. Али уверен сам да оно што им треба нису снови, него циљеви. Увек им говорим да морају високо циљати и да ће ако упорно раде имати успеха.“ – рекао је Рашидов.

Нажалост, у последње време видимо све више деце која не желе да се баве спортом, пате од гојазности, некада су се деца играла испред кућне зграде, а данас седе испред рачунара. Зашто је то тако? Поново слушамо Кемала Рашидова.

„Дете је лако подложно манипулацијама. Од посебног значаја је окружење. Ако је дете у спортском окружењу – загрејаће се за спорт, тренираће, али у противном можда му и нико неће моћи помоћи. Први корак јесте стварање академија попут наше и то не само фудбала већ свих спортова. Дете можда и не воли фудбал, одбојку, кошарку. Можда му пажњу привлачи ватерполо. Нема везе. Важно је бавити се неким спортом, а резултати не морају увек бити циљ. Масовни спорт је кључ ка оздрављењу нације. Више и не видим да се деца играју на улици. Лето је, а нема их. Деца морају савладати страх. Можда се они који се активно баве спортом ругају пунијем детету, али управо је у томе наша улога – улога тренера, да не дозволимо да се неко подсмева детету које није спортске грађе и не поседује одређене спортске вештине јер би га то обесхрабрило да настави даље.“

Тренер каже још да је велики број спортских база напуштено углавном због недостатка финансијских средстава и неангажовања државе, као и да у Бугарској нема довољно места погодних за бављење неким спортом.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Луиза Лазарова, лична архива