10 компанија у Бугарској са највећом добити 2014. г. је исказало укупан профит од 650 млн евра. Истовремено више од 50% пензионера у Бугарској прима пензије од 150 евра и мање. У питању је званична статистика чији су наводи алармантни и истовремено индикативни о великом јазу у дохоцима различитих друштвених слојева у земљи. О каквој се социјалној тржишној привреди може говорити (каква је уписана у Устав земље), када неки примају месечну зараду по 1000 евра у просеку, (такав је случај са банкарским службеницима, запосленима у осигуравајућим друштвима и енергетици), док други треба да преживљавају са по 65 евра месечно колико износи социјална пензија!?
Ово питање је реторичко и бесмислено са економске тачке гледишта зато што они који су запослени добијају накнаду у складу са својим личним доприносом – што више раде и што боље резултате остварују, толико су боље плаћени и ту нема никаквих ограничења. Тако и треба. Али питање није реторичко када је реч о људима трећег доба који више не могу да раде и рачунају на пензију на коју су стекли право на основу уплаћених доприноса за време радног стажа. Толики број сиромашних грађана никоме није од користи. Нити политичкој класи, нити привреди. Четири банке које су на листи 10 компанија са највећом добити у Бугарској без сумње би оствариле још веће профите кад би само 10-15%, а не читавих 70% Бугара немало никакав банковни депозит. Руски енергетски див Лукојл, који је такође на поменутој листи, вероватно би остварио боље приходе да не би било претпостављеног картела на тржишту горива који вештачки надувава цене бензина и дизела упркос вишекратном паду цена на међународним берзама. И вероватно не би планирао да престане са пословањем у Бугарској кад би поштено зарађивао више.
От 1. јула предстоји повећање пензија по већ утврђеним правилима – просечни износ пензије ће бити око 170 евра. Ове године раст ће бити 2,6% за све пензионере изузев оних који примају највишу пензију. Дакле просечна пензија ће бити за 3,5 евра већа. Износ највише законом одређене пензије остаје 455 евра. Ово повећање никоме не причињава радост зато што је занемариво и ничим неће променити сиромашну свакодневицу људи трећег доба. Њих је у Бугарској све више зато што сада одлазе у пензију људи рођени у годинама када су стопе наталитета биле много веће, а млади и даље одлазе из земље у потрази за бољим животом. То не наговештава ништа добро нити активном становништву радног узраста, нити пензионерима, ни подмлатку. А то је тако јер код већег броја несолвентних потрошача привреда назадује, опада и БДП што са своје стране омета шансе за раст ионако бедних пензијица. Тако се улази у зачарани круг из којег нема изласка. Таква је ситуација у Бугарској за разлику од скоро целе Европе где су нашли решење за овај проблем – привреда се развија, а људи живе нормалним животом. Преостаје да и ми научимо како то урадити. Досада смо покушавали разне начине – преко корупције, повлачења неких потеза мафије, шверца, илегалног бизниса, злоупотреба и превара. Ништа од тога није било, још горе – резултат је контрапродуктиван. Сада нам остаје да кренемо путем који су други већ прешли и да покушамо да их сустигнемо.
Превела: Ана Андрејева
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..