Од укупно 264 самосталне општине у Бугарској њих 156, или 60 посто општина, тоне у дугове. Свака од њих има буџет за приходе и расходе, али обично троши више него што добија. Највећи део прихода локалних самоуправа чине државне субвенције, локални порези и накнаде, али финансије општина фактички зависе углавном од државе и фондова ЕУ, а на последњем месту су одлуке локалних самоуправа.
И пошто онај ко плаћа музику, тај и наручује песме, већ дуго се шушка да код нас свака партија која дође на власт приоритетно финансира општине на челу којих су њени представници. Ове гласине остављају посебно јак утисак уочи избора, какав је случај са Бугарском. Истина је да је у последњем буџетском периоду Европске уније из средстава европских фондова финансирана реализација многих инвестиција у малим бугарским градовима и селима, што је умногоме допринело побољшању животних услова. Али друга неоспорива чињеница је да је у низу подручја у централном и западном делу северне Бугарске ситуација била и остала трагична. Број становника се у провинцији, у целини гледано, смањује, а главни разлог смањења и миграције становника у градско подручје су лоши услови живота. Финансијски проблеми бугарских општина су толико озбиљне, а оне су толико неспособне да измирују своје обавезе да је централна власт била приморана да предузме конкретне законодавне мере подршке најсиромашнијим општинама. Тим мерама је предвиђено да се под одређеним околностима и у случају одобрених програма за финансијски опоравак мањим местима, која су запала у инсолвентност, Министарство финансија одобрава бескаматне кредите. Скоро 40 општина које су у најтежем финансијском стању у најскорије време ће искористити ту прилику.
У целини гледано, општински дугови и гаранције достигли су преко 600 милиона евра, 75 посто укупног дуга припада 20 општина, док Софијској општини припада 45 посто укупног износа дуга.
Према експертима, европске субвенције нису решење за финансијске проблеме насељених места у земљи, решење је у инвестицијама које генеришу приходе и нова радна места. Стога и локалне самоуправе треба да стварају услове за привлачење инвеститора. За сада се ретки сналазе с тим задатком, а бугарске општине су и даље сиромашне, задужене и зависне од Софије.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..