Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хибридни рат за време хладног мира

БНР Новини
Фотографија: архива

По принципу ротације и на захтев Пољске, Литваније, Латвије и Естоније, НАТО шаље четири пешадијска мултинационална батаљона на исток Европе како би појачао одбрану од евентуалне руске агресије. „Нема никакве сумње да све што смо предузели представља одговор на деловање Русије у Украјини, јер пре незаконите анексије Крима нико није говорио о таквом војном присуству,“ образложио је одлуку Алијансе генерални секретар Јенс Столтенберг. Бугарска није тражила размештање НАТО снага на својој територији, потврдио је министар одбране Николај Ненчев за Бугарски национални радио. Али без сумње, Бугарска је плацдарм за хибридни рат који су повели по избијању кризе у Украјини. Око тога су се сложили сви учесници међународног округлог стола одржаног у Софији у организацији Европског савета за спољне послове. Хибридни рат, без обзира на то што је релативно нови појам, познат је још у древности. Стари Римљани су се служили његовим методама у бици за Картагину, а у Првом светском рату је Немачки рајх тајно подржавао… Лењина. Под термином „хибридни рат“ политичари и војни стратези подразумевају остваривање стратешких циљева извођењем операција, међу којима и тајних, вршењем дипломатског притиска, економском принудом, дезинформацијом и сајбер нападима, а пример за то су како обустава испоруке гаса, тако и финансирање пропагандних медија. „Хибридни рат ће бити тема будућности“ – тврди високи генерал НАТО који је затражио анонимност уочи дводневног самита НАТО у Варшави у јулу. Анексија Крима и кршење међународних споразума довело је до наметања санкција Москви која је, са своје стране, реаговала предузимањем контра мера и вођењем  оштрије антизападне пропаганде. Данас смо сведоци пооштравања тона између Русије и Запада. Са говорнице Европског парламента је председник државе Росен Плевнелијев у оштром говору без преседана упозорио да Русија жели да дестабилизује Европску унију, додавши да је украјинска криза забележила почетак једног периода „хладног мира.“ Године „хладног рата“ пак се памте по пропагандно обојеним медијима са обе стране Гвоздене завесе. По речима бугарског министра спољних послова Данијела Митова, ова времена су на путу да се врате:

„Ширење генетски модификованих информација и њихово увођење у свест људи део је пакета нових инструмената којим се служе у старом конфликту Истока и Запада, а централна и источна Европа постала је арена тог сукоба. Русија нам све време поручује да неће допустити да је Запад цивилизацијски колонизује. Све док не буде разјашњено ово питање, као и где је граница између нас, тешко бисмо постигли корисну рационализацију односа,“ сматра шеф бугарске дипломатије. „Проблеми са којима се Европа суочава често пута је затекну неспремном. Сведоци смо популистичког похода националистичких партија. А тзв. брексит (излазак Британије из ЕУ) је својеврсна црвена лампица која упозорава на растуће незадовољство у оквиру Европске уније. Стога су Европи данас, више него икад, потребна хитна, али заједничка решења. Европа треба да успостави и утврди правилна, а не популарна решења.“

Са сигурношћу би била потпуно погрешна одлука ако Европска унија, под било каквим обликом, одлучи да узврати ударац антизападној пропаганди Русије. Европска унија је вредносна заједница тако да јој слично понашање не би доликовало. О односима између Европске уније и Русије социолог Канчо Стојчев предлаже други рецепт:

„Што већи притисак вршимо на Русију – путем пропаганде или на други начин, то ће већа бити Путинова власт. Ми немамо проблема са руским народом, наш проблем је беспорно са Путином. Према последњим социолошким подацима, 25 посто Руса и даље сматра да је судбина и будућност Русије везана за Европу. Морамо се придржавати тих 25 посто и меримо своју ефикасност кроз повећање њиховог удела. То није немогуће, али се неће остварити ако идемо путем конфронтације,“ сматра социолог.

И док су учесници дискусије расправљали о инструментима хибридног рата, новинар Иван Бедров је мишљења да је конкретно у области медија у питању обична и намерна дезинформација. Разлоге за све већи утицај тих „отворених лажи,“ по речима новинара, треба да тражимо и у томе да је уласком интернета и друштвених мрежа у наш живот публика постала рањивијом.

„Крајни производ који публика добија, при том у одређеним медијима, представља вести из света које садрже дезинформације које шире друштвене мреже. Велики проблем савремених медија, који су у великој мери зависни од друштвених мрежа, јесте да истините вести не могу да достигну брзину којом се шире лажне гласине. Ресурси бугарских и светских медија се из дана у дан смањују. Али је у Бугарској овај проблем веома болан. Уколико дође до кресања трошкова у тој сфери, први на мети су одељења за међународну политику. Као резултат тога бугарска публика остаје без вести из света, а парадоксално је да паралелно са овим процесом расте интересовање публике за сличан садржај. То што може да промени тренутну слику није да на пропаганду узвратимо пропагандом. То ће бити неефикасно, да не кажем глупо, а и не би доликовало нама, ми нећемо да смо такви, зар не? Решење је у томе да бугарски медији производе и шире довољне количине истините и доступне информације. Али, нажалост, већина медија нема пара да би плаћали за квалитетан садржај,“ рекао је г. Бедров.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јордан Иванов

„Демократска Бугарска“ предложила да се гласа за Силвија Кирилова за председника парламента

Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..

објављено 28.11.24. 13.25

Пропао и шести покушај народних посланика да изаберу председника парламента

Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..

објављено 27.11.24. 15.20

Шансе за избор председника 51. сазива Парламента минималне

Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..

објављено 27.11.24. 10.47