Спортски пут Линде Зечири није међу најтрадиционалнијим. Имала је 15 година када је једна данска тренерка открила њен таленат за бадминтон и тако је девојка напустила очев дом и сама стигла у скандинавску земљу.Како је почела бајка звана Зечири? О томе разговарамо са Линдом и Џемом – њеном менаџерком, најближом пријатељицом и сестром, човеком који је безусловно подржава не само током свих до сада 140 такмичења него и у животу:

„Све је почело као дечја игра. Кад сам била мала док смо с породицом били на одмору, а и у слободном времену, играли смо бадминтон без мреже. Заљубила сам се у тај спорт“, каже рођена 1987. године Линда.

„Обично смо имали и награду – флашу лимунаде. То је међу нама стварало својеврсну конкуренцију која је Линду на психичком нивоу формирала као такмичарку репрезентације Бугарске, као једну од најуспешнијих такмичарки у бадминтону у Европи“, – додаје Џема.

Одлука да напусти домовину још у детињству није за Линду била међу најлакшим, међутим:

„Још од малена, већ након првих такмичења у којима сам учествовала у Бугарској стекла сам велику мотивацију да једног дана постанем једна од најбољих такмичарки у бадминтону у свету. Спорт ми се увек веома свиђао и управо ме то мотивисало да чиним све своје кораке. Корак који сам начинила у својој 15. години није био лак, али је он био мој сасвим природни избор јер сам имала циљ – да остварим свој дечји сан. У почетку је било тешко, али касније, ако човек има циљеве и снове више размишља о изазовима, а не о тешкоћама“, каже девојка.

Након пет успешних година у скандинавској земљи Линда је добила тешку повреду. Уследили су хируршка интервенција и уклањање зглобне хрскавице колена. Вратила се у Бугарску. Упркос неповољним лекарским прогнозама смогла је снаге – физичке и психичке, да би се изборила са здравственим проблемом и наставила даље.

„У тешким тренуцима увек помажу задати циљ и жеља за његовим остварењем. Сваку препреку на свом путу прихватам као неизбежну ствар и верујем да у сваком злу има нечег доброг. Увек сам тежила да од свих тешких тренутака у мом животу извучем оно најбоље“, наставља Линда Зечири.

Презиме Зечири је за Бугаре помало необично – Линдин отац је напола етнички Албанац, напола Италијан. Упркос томе Линда тврди да је 110% Бугарка и да је наследила бугарску борбену нарав. Имала је више понуда да се такмичи за туђе земље, али их је увек одбијала. Ево зашто:

„Верујем да се човек осећа снажним и уважаваним када је на својој територији, у свом елементу – објашњава Линда. – Никад нисам осећала неку унутрашњу потребу да играм за другу државу. А у спорту ако не играш свим срцем и душом за земљу коју представљаш, немогуће је имати велике успехе. Одувек сам више волела да све што радим, радим свим срцем“.

Данас Линда је на 38. месту светске ранг-листе, а била је и 26. Освојила је бројне медаље. Која је њена најтежа победа?

„Можда сам своју најтежу победу освојила пре неколико месеци, – прича Линда. – Ја и остале такмичарке репрезентације Бугарске у бадминтону учествовале смо на Европском тимском првенству. Стигле смо до финаланакон веома драматичног полуфинала где смо ја и моја партнерка у бадминтону (обично се такмичим у сингловима, али сам на том првенству играла и у дубловима) одиграле одлучујући меч против Шпаније са тренутном светском шампионком у бадминтону. До тог меча резултат је био 2:2 и од њега је зависило да ли ћемо се пласирати у финале. И успеле смо. Била је то можда једна од најтежих и најатрактивнијих победа.“.

Тако је у фебруару на Европском тимском првенству у бадминтону у Казану, Русија, Бугарска освојила историјско сребро. 2016. је најуспешнија година у спортској каријери Линде која се већ активно припрема за Олимпијаду у Рију. Она ће бити једна од три такмичарке у бадминтону које ће представити Бугарску на овом значајном спортском догађају.

„За сада припрема за олимпијаду у Рију иде врло добро. Више од две недеље се заиста озбиљно припремам физички, психички, техничеки.С нестрпљењем очекујем игре. Знам да могу победити апсолутно сваког такмичара у свету. Очекујем добар наступ и искрено се надам да ћу освојити медаљу за Бугарску“, изјавила је у интервјуу Радију Бугарска најбоља наша такмичарка у бадминтону Линда Зечири.

Превод: Албена Џерманова