У сусрет Рамазанском бајраму, у оквиру иницијативе „Крџали: мултикултурни град,“ у џамији у Крџалију одржано је јавно предавање на тему: „Османска архитектонска традиција у Бугарској: муслиманске и јеврејске богомоље.“ Мултимедијску презентацију је организовало Арт удружење Круг, а реализована је захваљујући научним истраживањима историчара, који су уступили архивске документе и фотографије више од 20 џамија међу којима и оних који су дело главног османлијског архитекте Мимара Синана (1489-1588). У делу посвећеном синагогама представљено је неколико опсталих храмова саграђених у османлијском и постосманлијском периоду.

Подсетимо да археолошки налази откривени на територији данашње Бугарске потврђују дуго присуство Јевреја на том простору о чему сведочи и несвакидашњи мозаик у синагоги из 3-4. века после Христа, чији су остаци пронађени у близини цркве Свете Петке у граду Пловдиву.

Ученици из села Енчец који су такође присуствовали отвореном предавању били су у прилици да науче које су сличности и разлике у извођењу верских ритуала у муслиманским и јеврејским храмовима. Домаћин догађаја био је крџалијски муфтија Бејхан Мехмед.

Радост Николаева, организатор и предавач, указала је на најупечатљивије примере османског наслеђа код нас, као што су Томбул џамија у Шумену, Џумаја џамија и Имарет џамија у Пловдиву, џамија Османа Пазвантоглуа у Видину, Бања баши џамија у Софији, Стари мост у Свиленграду, Турбе Ак Јазили Бабе код Балчика и др. Током презентације је посебна пажња посвећена хиљадугодишњем процесу трансформације одређене богомоље - или, како се, рецимо, трачко светилиште претворило у ранохришћанску базилику која је касније постала средњовековна црква, затим џамија и опет црква.

Већ 12 година Арт удружење игра главну улогу у процесу зближавања различитих културних заједница у Крџалију. Ево шта нам је с тим у вези рекла Радост Николаева, председник удружења.

„Већ дуго радимо на прикупљању и документирању породичних сећања турских фамилија у околини Крџалија, а исто тако и њихове родбине која данас живи у Турској. 2011. године смо почели пројекат на тему османска култна архитектура у Бугарској. Истраживања историчара показују вечни живот духовних објеката који су у различитим периодима коришћени као џамије и синагоге. У изградњи џамија учествују бугарски грађевинари, прожимају се и сусрећу културе у стиловима у којима су изграђене богомоље. Ново је то што смо по први пут били довољно храбри да закорачимо у верски објекат као што је џамија да бисмо открили богату разноликост и лепоту османске архитектуре укључујући и јеврејских храмова”.

Мало је позната чињеница да је у Крџалију некада живела јеврејска заједница Сефарада. Синагога у граду је саграђена 1924. године, али је током 50-их година минулог века изгорела до темеља у пожару. Данас је на том месту постављена спомен плоча.

По речима Радости Николаеве, у питању је иновативни догађај који се организује уз подршку Крџалијског муфтијства, а у његовој реализацији је учествовала и Организација Јевреја у Бугарској „Шалом.“ Она је удружењу уступила мемоаре Естер Нијего из Израела, која је 1935. године рођена у Крџалију, а ћерка је првог лидера локалне заједнице Сефарада, Нисима Нијега. Естер Нијего је оснивач културно-просветне јеврејске женске организације у Крџалију (1931). Са своје стране, Зафер Галибов, један од најпознатијих бугарских фотографа, поклонио је Арт удружењу Круг ЦД са фотографијама синагога у њиховом садашњем стању. Галибов је рођен у Видину, отац му је турског, а мајка – јеврејског порекла. Јеврејска заједница у Крџалију је преживела Други светски рат без обзира на то што је Бугарска у то време савезник нацистичке Немачке. Али су сви, после 1949. године када је у земљу уведен комунистички режим, напустили Бугарску – бродом из Бургаса отишли у Израел.

Радост Николаева каже да млади људи у Крџалију са ентузијазмом учествују у обнови богатог културног наслеђа. Они цртају, певају и стварају заједно и то не како би користили добро познате клишее на тему мултикултурализам.

„Ја нисам присталица говора о толеранцији, јер она сама по себи није довољна. Толеранција је само нека врста културне учтивости, чак бих рекла културне дистанцираности и незаинтересованости. Питање је како подстаћи све учеснике да користе мултикултурне ресурсе како би створили нову врсту културе и промовисали грађанску свест. Као што је случај са градовима Једрење и Палермо. А волела бих да се Крџали угледа на те градове,“ рекла је гђа Радост Николаева.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова