План за економски опоравак Европске уније председника Европске комисије Жан-Клода Јункера има за циљ да за три године мобилизира укупно 315 милијарди евра инвестиција. Тај ће се новац улити у економије Европе до 2018. године. Европска комисија већ је јасно ставила до знања да намерава да продужи рок схеме. И ако темпо бизнис финансирања у појединим државама чланицама надокнађује заостајање других у заједничкој статистици, за Бугарску је још теже рећи да ли ће иницијатива стварно и номинално допринети расту БДП-а. Јер су до овог тренутка одобрена само четири бугарска пројекта вредна испод 10 милиона евра. Веома скромно достигнуће на позадини акутног мањка инвестиција и огромне потребе за убрзањем економског раста, као и ниских доходака становништва и лоше базне инфраструктуре која омета све.
У ствари, узрок тог привидног недостатка ентузијазма бугарских власти да конкуришу за финансирање од Европског фонда за стратешке инвестиције који је за свега годину дана успео да сакупи око 100 милијарди евра, није само у њима. Добра на први поглед идеја шефа Европске комисије Жан-Клода Јункера да дода евросубвенцијама још један финансијски инструмент за стимулисање националних економија, у ствари је и даље слабо позната, тешка за разумевање и, пре свега, много захтевнија према пројектним апликацијама. Јер код европских субвенција у већини случајева од финансираних пројеката не траже повратак новца, тј. они профитирају, док Јункеров план предвиђа да после одређеног времена примаоци врате додељена из фонда приватна средства. То, на пример, веома је тешко, чак немогуће када се ради о реализацији једног пројекта за изградњу градског парка негде у Бугарској. Али таква је будућност, тврди Бугарка Кристалина Георгијева, потпредседница Европске комисије и шеф буџета и људских ресурса Европске уније. Није случајно да је управо тај проблем упропастио и планове бугарских власти да линијом Јункеровог плана добију новац за енергетску ефикасност грађевинских објеката било где у земљи.
Међутим, ми још увек имамо шансе. То тврде не само званичници у Софији, него и саме еврократе. Тренутно се надамо да ћемо реализовати шест основних пројеката средствима из Европског инвестиционог фонда који ће убудуће генерисати добит и омогући ће повратак новца. Ради се о гасној интерконекцији са Грчком, лучком терминалу у Варни, логистичком центру на Путу свиле између Европе и Азије, два далековода и још једном међународном гасном пројекту. Њихова прелиминарна вредност је око 2,6 милијарди евра.
Неспособност Бугарске да се активније укључи са својим пројектима у финансијски пројекат Жан-Клода Јункера резултат је и неких противречних његових аспеката. С једне стране, тврди се да он има за циљ да финансира пре свега мала и средња предузећа. Истовремено, досадашње искуство сведочи да се преферишу велики инфраструктурни пројекти који су далеко од могућности малих фирми. Било како било, изгледа треба да прође још мало времена док не буду коначно прецизирани механизми Јункеровог плана и државе чланице не разраде своје управне и пословне капацитете на нивоу новог финансијског инструмента. На крају крајева тренутно и инвестициони план Јункера, и Бугарска заједно чине прве кораке.
Превод: Александра Ливен
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..