Последњих година један од главних циљева Бугарске у области туризма јесте да раскине са утврђеним моделом – лети се иде на море, а зими – на скијање и да се претвори у целогодишњу препознатљиву туристичку дестинацију. То би омогућило најпотпуније искоришћавање природних, архитектонских и историјских знаменитости којима наша земља обилује, а туризам би се претворио у одрживу грану која успешно обезбеђује посао локалном становништву. Ова идеја је уграђена у Стратегију одрживог развоја туризма до 2030. године са акцентом на могућности развоја специјализованог туризма. На ову тему одржан је и национални округли сто. Домаћин форума под насловом „Специјализоване врсте туризма– изазови и перспективе” који је окупио водеће научнике и истраживаче био је Аграрни универзитет у Пловдиву. Размотрене су могућности развоја еколошког, винског, сеоског, градског и тзв. „спорог” туризма који чини прве кораке, а заснива се на концепту здравог спорог начина живота, приступачност туристичких објеката за људе са инвалидитетом и др. теме.

Интересовање страних гостију форума привукао је извештај Веронике Денизове са Универзитета за националну и светску привреду у Софији о позитивном искуству у области туризма нашег малог црноморског града Каварне који је стекао популарност као културна и рок престоница Бугарске захваљујући популарним годишњим манифестацијама као што су Међународни омладински фолклорни сабор „С Бугарском у срцу”, Фестивал шкољки и рибе, Недеља мора и Каварна рок фест. Овај богати календар културних догађаја помаже економском развоју региона као нове атрактивне дестинације и продужењу туристичке сезоне. Последњих година у овом приморском градићу свирали су многи домаћи и страни бендови међу којима Motörhead, Manowar, Scorpions, Deep Purple, Europe, за шта је заслужан иницијативни градноначелник Каварне Цонко Цонев. Међутим, крајем прошле године град је добио новог градоначелника, а будући развој Каварне у овом правцу доведен је у питање.

Један од савремених облика алтернативног туризма је орнитолошки туризам који је у Бугарској још увек слабо заступљен. Њему је посвећена посебна пажња у извештају Веселине Атанасове-Георгијеве саУниверзитета „Проф. др Асен Златаров“ у Бургасу. Регион Бургаса нуди повољне услове за развој ове врсте туризма. Најважнији фактор за тоје Via Pontica – један од главних путева птица селица из Европе према Азији који пролази изнад бугарске обале. Овај пут користи 78% свих белих рода и читава популација ружичастих пеликана у Европи, а њиме се селе и орао крсташ, бела кања и белоглави суп. Поморијско, Атанасовско и Мандренско језеро, као и језеро Ваја у околини Бургаса су међу станицама на путу Via Pontica где се по традицији птице селице заустављају ради одмора, зимовања и гнежђења. Стога су мочварна подручја најпривлачнија за бугарске орнитологе и више хиљада туриста из европских земаља. Управо тамо су Бугарско друштво за заштиту птица и федерација „Зелени Балкан“ изградили два најбоља и најмодернија туристичка центра за посматрање птица.

Галина Илијева са Економског универзитета у Варни је као могућност за развој туризма који не зависи од сезонских ограничења размотрила коцкарски туризам усмерен према израелском тржишту. Показује се да су за ову врсту туризма најпривлачнија наша летовалишта Златни песци и Сунчев брег. Према подацима извештаја њихов развој у овом правцу је веома успешан. Међутим, следи скренути пажњу на угоститељске објекте за исхрану и пиће и квалитет хране која се у њима нуди. Концепт "ол инклузив" је довео до снижења стандарда исхране, а овим туристима квалитет нуђених услуга је од посебног значаја, наводи се у извештају.

Говорећи о алтернативном туризму не можемо а да не поменемо вински туризам који се последњих година све брже развија како у свету, тако и код нас. Он се претворио у водећу врсту туризма за град Мелник, у југозападном делу Бугарске, као и за Тракијску низију.

На основу извештаја представљених на округлом столу се може закључитида се туристичка индустрија оцртава као веома важан економски сектор наше земље који последњих година показује одржив тренд раста, а његови приходи су у великој мери зависни од прилива страних туриста.Успешан и континуиран рад у том правцу ће помоћи у постизању циља одређеног уСтратегији одрживог развоја туризма у Бугарској до 2030. године – да Бугарска буде међу 5 топ туристичких дестинација централне и источне Европе.

Превод: Албена Џерманова