До 5. јуна становници и гости главног града Бугарске могу да погледају изложбу сликара и вајара Венцислава Занкова под насловом „Последњи грађани Калеа,“ која је смештена у трећем, незавршеном корпусу Новог бугарског универзитета. Изложена дела нас подсећају на трагичне догађаје из 14. века када је војска енглеског краља Едварда Трећег опколила Кале. Да би спасли становнике, градски прваци су му предали кључ тврђаве. Тој сцени је познати вајар Огист Роден посветио композицију „Грађани Калеа.“

Овде ћемо поменути да се последњих година код града Калеа појавио град избеглица и миграната, чији је циљ да наставе према Великој Британији.

„Нашли смо се у кризама: финансијској, моралној, избегличкој…“ каже за Радио Бугарска Венцислав Занков и додаје:

„Ми живимо у перманентној и свеобухватној кризи. Шта се догађа са нашим вредносним системом? Донедавно је у ваздуху лебдео појам „грађани света.“ Али се у једном тренутку испоставило да нити смо ми грађани света, нити је он јединствен. Шта се то збива са светом и његовим грађанима? А друго питање које је такође повезано с овим проблемом јесте да ми де факто у нашем цивилизацијском моделу немамо никакве заштите. Дакле, немамо одговор на то шта се догађа. Или, другачије речено, ми смо сами себе издали.“ И још:

„Сама идеја о демократији не тражи личности него бројке. Када људи гласају, битне су бројке, каже Занков. Не знам где су нам нестали показатељи квалитета, све се своди на количину. Или, ми гласамо, али нема дијалога. Дијалог је постао узалудан у политичком говорењу.“

Уметник интерпретира и развија идеју популарне скулптуре Родена „Грађани Калеа.“ По њему, морални хоризонт који је пред нама и који је изгледа једини спас за све нас јесте да се свако самостално спасава. Али то значи да више нисмо грађани. А грађани Калеа су мислили о будућности заједнице. 

„Тврђаву Европа су некако издали изнутра или се воде битке за њен дух. И у том смислу ово питање остаје отворено, јер је тај дух, који је по нашем мишљењу цивилизациони, у крају крајева одавно поражен, сломили су га потрошачко друштво и комерцијалност“, каже вајар.

У његовим радовима се осећа бол, очај и екстремност. Изложене фигуре зраче отуђеношћу, самоћом и патњом. У изради скулптура коришћени су полиуретан и полиестер.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова