У Софији је одржан редовни годишњи састанак земаља учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи који је инициран 1996. године. Покренут на иницијативу Бугарске и потписивањем Повеље о добросуседским односима, стабилности, безбедности и сарадњи између Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Грчке, Македоније, Румуније, Србије (у то време – Државна заједница Србија и Црна Гора) и Турске, ПСуЈИЕ се отада наовамо стално развија. Ова иницијатива у трећу деценију постојања улази са још пет држава - Хрватском, Молдавијом, Црном Гором, Словенијом и Косовом, док су друге регионалне организације попут Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи и Пакта за стабилност југоисточне Европе обуставиле своју делатност 2006., односно 2008. године. О развоју ПСуЈИЕ сведочи и чињеница да је на овогодишњем састанку у Софији покренуто питање о отварању сталног седишта Сталног секретаријата Парламентарне скупштинеПСуЈИЕ.

Одрживост ове иницијативе објашњава се пре свега њеним адекватним односом према проблемима у региону. На пример, у последњу годину дана која је протекла у знаку бугарског председавања, један од основних приоритета Процеса сарадње у Југоисточној Европи било је суочавање са тешким миграционим проблемом који је без преседана. У том контексту су у фебруару ове године земље учеснице ПСуЈИЕ на предлог Бугарске потписале заједничку декларацију о одговорном и солидарном одговору на изазове и једнакој расподели терета у вези са миграционим токовима у региону. Други главни приоритет председавања Бугарске била је енергетска и инфраструктурна повезаност. Последњих месеци је у одлучујућу фазу ступио пројекат повезивања гасних система Бугарске и Грчке, а јуче је потписан Уговор о изградњи резервног гасовода као дела интерконекцијске везе између Бугарске и Румуније. Подршка коју Бугарска добија као земља чланица ЕУ је делимично допринела и решавању проблема ПСуЈИЕ, а то је свакако знатно допринело успешном ротирајућем председавању наше земље. Такав је био недавни случај ангажовања Европске граничне и обалске страже да пружа помоћ и у сузбијању миграционог притиска на границу Бугарске са Турском, што ће бити од користи и другим земљама југоисточне Европе.

Председавање Бугарске Процесом сарадње у југоисточној Европи се временски делимично подударило и са њеним председавањем Комитетом министара Савета Европе од новембра 2015. до маја 2016. године. Истовремена ангажованост наше земље у два председавања несумњиво је допринела стицању искустава у вези са њеним предстојећим ротирајућим председавањемСаветом Европске уније у 2018. години. Овом приликом искуство у регулисању регионалним питањима може бити корисно и за искуство целе ЕУ.

Превела: Марина Бекријева