Статистика сведочи да ван предела земље живи скоро 3 милиона Бугара. Емиграција се претвара у све већи проблем. Многи наши сународници напуштају домовину јер верују да се могу афирмисати једино у иностранству. Иако су им наде често пута лажне, има и добрих примера. Живећи у туђим земљама они остају активни и желе да помажу Бугарској да обезбеди боље и достојније услове за живот.

Састајемо вас са Руменом Чолаковим, успешним адвокатом који је завршио право у Кембриџу. Он је председник новооснованог клуба „Миленијум“ који удружује успешне младе Бугаре из целе Европе. Шта га је мотивисало да покрене ту иницијативу:

- Већ 9 година живим у Великој Британији, али и поред тога знатан део сваког дана проводим у дијалогу са Бугарима, са мојом породицом, у читању бугарских медија. Желео бих да када један Бугарин одлази у иностранство, ради то у жељи да живи у другој држави, а не зато што је приморан јер само тамо може да се пристојно запосли. Срећан сам да у Великој Британији имам пуно пријатеља који су веома активни. Идеја нам је да радимо за Бугарску, да јој помогнемо, макар били далеко од ње. Број Бугара у иностранству је изузетно велик и свакако не сви ће се вратити у домовину, али сматрам да многи би издвојили бар минут да ураде нешто што би оплеменило њихову отаџбину.

Према Румену главни разлог за Бугаре да емигрирају није жеља за великом платом, него ли очај да свугде око нас влада некажњиви криминал. Спектакуларне полицијске акције и бучни судски поступци не чисте имиџ судског система, нити враћају поверење грађана у њега. Поверење у институције се гради годинама, а 25 њих већ је прошло. 25 година данашњи емигранти су чекали и веровали да ће доћи до промене изнутра, али су се суочили са анархијом и апатијом. Схватили су да не могу да победе систем, те су били приморани да остану далеко од домовине, од својих породица и пријатеља, од омиљених места.

Иако у иностранству, млади чланови „Миленијума“ чувају Бугарску у свом срцу и желе да буду корисни за бугарски бизнис и управљање земље. Тежња им је да клуб уједини Бугаре у иностранству како би они заједно радили на заштити важних за нашу земљу ствари.

Њихови циљеви и амбиције су заправо импресивни:

- У овој етапи смо предвидели неколико иницијатива. 22. јуна у бугарској амбасади у Лондону ћемо приредити велику дискусију о чланству Велике Британије у Европској унији и како оно утиче на заједницу и Бугаре који живе у краљевству. Надам се да ће то бити од користи пре референдума. Ми не можемо да променимо његов резултат, али можемо да обезбедимо вредну информацију. Наша друга иницијатива је вебсајт који ћемо промовисати почетком јула. То ће бити својеврсна база података о свим нашим члановима. Драгоцен ресурс који ћемо пружати бугарском бизнису и јавној администрацији, а и медијима за везу са Бугарима у дијаспори, као и шанса за неке да се врате у своју домовину. Јесенас пак ћемо преко лекција или презентација успоставити везу са неколико бугарских универзитета. Представићемо им наше искуство, све што смо радили у иностранству. Надамо се такође да ћемо се у процесу рада повезати са спонзорима и да ћемо бити у стању да додељујемо стипендије „Миленијум“. Видео сам пуно примера у западним државама, како нека компанија или чак влада додељује стипендије својим држављанима да студирају на престижним универзитетима у иностранству. У замену они треба да се врате и да раде у компанији или јавној администрацији од 3 до 5 година. Сматрам да је то одличан пример који треба да применимо и у Бугарској. 

Проблем са признавањем диплома бугарских студената који су се школовали у иностранству такође је тема која привлачи пажњу чланова „Миленијума“. Надају се да ће се после сусрета у Министарству образовања подстакнути рад на олакшању поступка легализације тих докумената. Клуб је изнео свој став и о ограничавању права гласа Бугара у иностранству. По њима то ставља баријере између Бугара у земљи и дијаспори и позивају да се не делимо на оне којима је домовина цели свет и оне који се ње одричу, јер то ствара једино негативе.

Превод: Александра Ливен