Последњих дана нам лоше време не дозвољава да кренемо у дуге шетње по центру Софије, али се управо у срцу града – у булевару „Витошка“, појавило нешто ново што свакако вреди видети. Реч је о споменику бугарском писцу, правнику, друштвеном посленику, оснивачу организованог туристичког покрета у Бугарској – Алеку Константинову Срећнику. Споменик, дело вајара Бориса Борисова и архитекте Пламена Цанева, свечано је откривен 11. маја, на дан када се навршило 119 година од убиства Константинова. Срећник је, како су га звали пријатељи, лежерно наслоњен на улични ступ са путоказима усмереним ка различитим светским дестинацијама – Будимпешти, Прагу и Чикагу. Поглед писца је усмерен према планини Витоша и Черном врху.

На „позив“ Алека Константинова у којем се први пут помиње познати слоган „Упознај Бугарску да би је заволео“, одазвало се око 300 људи који су 27. августа 1895. године организовали успон на Черни врх и тиме означили почетак организованог туристичког покрета у земљи. Овом догађају је Иван Вазов посветио песму „На Черном врху.“ Овај поход, оснивање и прве кораке бугарског планинарског друштва Вазов спомиње и у својим путописима. Једна од најпознатијих дела Алека Константинова су „Баја Гања“, „До Чикага и назад“, циклус фељтона „Разни људи, разни идеали“ и др. Као писац је Срећник имао веома критичан и ироничан однос према стварности свога времена, био је живахног темперамента и бритког језика и никада није крио свој однос према политичким и друштвеним догађајима у земљи. Константинова су волела и деца, и одрасли, а дела су му безвременска и увек радо читана.

Споменик привлачи пажњу пролазника, становника и гостију града. Ево шта су рекли неки од њих:

“Мислим да је веома добро замишљен. Јако ми се допада начин на који обједињује у себи „Баја Гања“ и „До Чикага и назад“, два најпознатија Алекова дела. Добро се уклапа у укупан архитектонски амбијент Витошке. Волим да читам његове фељтоне и без обзора на то што није наш савременик, његова дела су и данас актуелна, рекла је Гергана Георгијева.

„Допада ми се. Алеко Константонов је личност која заслужује да јој буде одређено посебно место, да нас подсећа на прошла времена и подстиче, мотивише да променимо нешто у земљи, за бољу будућност,“ рекла је друга млада дама која је са нескривеним усхићењем гледала у скулптуру.

Дијана Димитрова је такође била очарана:

„Веома ми се свидео споменик. Занимљив и алтернативан. Постављен је на добром месту – на раскрници. Човек је спреман да крене у сваком правцу, заједно са Алеком. Све што је повезано са његовим стваралаштвом је ту: кофер, књига, која је, чини ми се „Баја Гања,“ табле са путоказима на којима су називи градова у које су његови јунаци путовали,“ рекла је она и са осмехом додала: „Осим тога, он је један привлачан мушкарац са којим се можеш са задовољством сликати.“

А ево шта је рекла Јана Иванова:

„Мислим да је веома оригиналан споменик и заиста одговара карактеру Алека Константинова који је био сањар, идеалиста, са погледом упртим негде у даљину, планину, у будућност.“

Јордан Лозанов је био лаконичан: „Најзад је један леп споменик постављен на једном лепом месту. Поздрављам вајара и одлуку да споменик буде постављен управо на том месту.“

Богдан је са осмехом на лицу рекао: 
„Јако га поштујем, посебно Алека, остали су ми мање драги.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Луиза Лазарова