Национална галерија ликовне уметности обележава 160 година од рођења Ивана Мрквичке (1856 – 1938), једног од утемељивача Високе државне ликовне школе у Бугарској. Изложба чија припрема траје више од 4 месеца представља углавном портрете и жанровске композиције сликара.
Иван Мрквичка је бугарски ликовни уметник чешког порекла. Био је сликар, педагог и јавни културни посленик, значајна личност у бугарском јавном животу после осамостаљења бугарске државе 1878. г. Мрквичка је један од твораца нове бугарске ликовне уметности. Најзначајније његове слике приказују духовни садржај свакодневице и празника Бугара. Такве су „Раченица“, „Успаванка“, „Задушнице“, „Пловдивска пијаца“, „Сакаџије“ („Снабдевачи водом“). Образовање је стекао на Ликовној академији у Прагу и Минхену. Имао је незаобилазну улогу у успостављању модерне бугарске културе крајем 19. и у првим деценијама 20. века. Био је један од оснивача првог удружења ликовних уметника у Бугарској и међу организаторима првих изложби.
Мрквичка је током свог дуготрајног стваралачког живота имао срећу да буде у кругу истомишљеника чија су дела такође изложена у Националној ликовној галерији, филијали Дворац (смештеној у бившем царском дворцу). Укупни број слика Ивана Мрквичке је 112, а осталих аутора - 50, неке од којих публика ће имати прилике да види први пут. Изложба покушава да стваралаштво Мрквичке ситуира у контексту културног миљеа Бугарске крајем ХІХ и почетком ХХ века које се карактерише конкретним индивидуалностима уметника. Више о експозицији прича историчарка уметности и кустос изложбе Бистра Рангелова:
“Изложба је посвећена 160 годишњици рођења Ивана Мрквичке и преставља покушај да прикаже окружење у којем ствара сликар као и његове другове и истомишљенике са којима је учествовао у утемељењу првих бугарских културних институција. Он је веома плодан аутор, али ми смо хтели да представимо панораму сликара из оног времена који су ударили темеље бугарској ликовној уметности. То су Антон Митов, Иван Ангелов, Константин Величков, Јарослав Вјешин, Георги Канела, чешки сликар Ото Хорејши и др. Неки од тих 50 ликовних уметника нису познати широј публици, а дела половине њих никад нису излагана или су само епизодично приказивана на изложбама пре двадесетак година. Наша идеја је да скинемо вео заборава са сликара који су релевантни за оцену правог доприноса Мрквичке развоју новог бугарског сликарства. Ово уметничко наслеђе треба чувати, ценити и промовисати.“
Изложба се одржава под патронатом Министарства културе, а потрајаће до 4. септембра.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије са изложбе: Луиза Лазарова
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..
„Ја сам Софија“ – назив је новог урбаног фестивала уметности и емоција, који ће се одржати од 17. до 23. септембра на платоу испред Националног дворца културе у Софији. Фестивал је део програма „Софија обележава 17. септембар,“ који је посвећен..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..