Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ирина-Калина Гудева о концерту посвећеном њеном оцу

Ирина-Калина Гудева
Фотографија: uniart.bg

„Бела тишина,“ „Двоје“ (из филма „Козији рог“), „Детињство моје (реално и чаробно),“ „Лудо младо уснуло,“ „Готово је с лепим временом“ … Десетине или можда стотине бугарских популарних песама настало је на текстове Богомила Гудева. Мали део њих ће 20. маја Биг бенд Бугарског националног радија са руководиоцем Антонијем Дончевим извести у Првом студију Радија. На концерту ће наступити позната имена бугарске поп сцене –  Кирил Маричков, Мими Иванова и Развигор Попов, а исто тако и Невена Цонева, Преслава Крастева, Калин Вељов.

Богомил Гудев је рођен 1935. године у селу Казичене. Нажалост, познати текстописац је нас напустио сувише рано – у 58. години, остављајући за собом 1 200 текстова песама, две књиге, на стотине радио емисија сачуваних у тонском архиву Бугарског националног радија и огромну празнину у душама чланова породице и пријатеља.

Његова ћерка Ирина-Калина Гудева је један од иницијатора концерта у знак сећања на славног Богомила Гудева. Публика ће у њеном извођењу чути песму „Боље касно него никад“, познату бугарској публици из филма „На сваком километру.“ Ирина-Калина свира на контрабасу, завршила је Националну музичку школу и Националну музичку академију у Софији. Своје школовање и усавршавање је наставила у земљи и иностранству, похађала је бројне мастер класе код еминентних професора, завршила је програм за виртуозе-солисте на Женевском конзерваторијуму. Временом је почела радити експерименталне пројекте које спајају различите врсте уметности. Поред тога што је извођач, Ирина-Калина се бави глумом и писањем. Од 2003. године поставља ауторске представе чију музику сама потписује. Тренутно ради на својој деветој представи. Живи у Швајцарској.

„Отац ми је био виолиниста, прича Ирина-Калина. Све до завршетка гимназије учио је код истакнуте бугарске виолинисткиње Недјалке Симеонове. Био је изврстан музичар и веома интелигентан човек. Пошто је завршио гимназију са златном медаљом, стекао је право да упише који год факултет хоће. Одлучио је да студира хемију, али је виолина увек била и остала неодвојив део његовог живота. Свирао је џез музику по клубовима заједно са Развигором Поповим. Били су стари другови, једном је требало да нађу контрабасисту, тако су предложили мом оцу да им се придружи. Мој отац је увек волео изазове, био је прави лудак, тако да је током две недеље успешно заменио контрабасисту бенда. Мислила сам да је то нека породична анегдота. Када сам почела свирати на контрабасу, пошто смо били у суседним собама, тата је у једној римовао, а ја у другој понављала пасусе. Једног дана нисам могла да одсвирам један комад. Одједном ми је тата улетео у собу, одсвирао део који ме је сатима мучио, окренуо леђа и мирно ишетао из собе. Тада сам схватила где сам грешила.“

Писати стихове је таленат, али је стварање текста за музику још компликованије и захтевније, а то је ствар којом се одликовао Богомил Гудев од осталих песника.  

„Имам факсимиле на којима се види како је мој отац правио ритмичку структуру музике како би нашао тачне стопе. Његов таленат су открили у једном џез оркестру у коме је био виолиниста. Стално је нудио бугарске варијанте страних шлагера како би их укључили у свој програм. Атанас Бојаџијев је сасвим случајно чуо за талентованог текстописца. Бојаџијев је компоновао музику за један бугарски филм, али није имао текст за песму која је требало да звучи у филму. Бојаџијев се обратио познатим песницима, али није био задовољан њиховим радом. Једне вечери је отишао у клуб у којем је наступао мој отац. Један од чланова бенда је сео поред Бојаџијева који му је испричао о свом проблему и тако су се упознали са мојим оцем. Композитор је на салвети написао мелодију коју је компоновао. Следећег дана је мој отац однео завршен текст. То је био први корак у дугогодишњој заједничкој сарадњи. У то време је мој отац био научни сарадник који је ризиковао научну каријеру и ушао у свет музике. Слобода коју му даје бели лист била је најбитнија ствар за њега. А исто тако и онај осећај лета. Та независност, карактерна црта његовог духа, натерала га је да напусти научну каријеру. Неки од његових текстова су под јаким утицајем фолклора. На пример, песма „Лудо младо.“ Љубав према народном стваралаштву наследио је од свог оца – мог омиљеног деде Гудија Гудева, једног од првих певача који су снимили песме за БНР. “

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Музичар Димитар Атанасов: Важно је да се присетимо и добрих дела која чинимо за друге

Божић је стигао! Срећни смо ако у срцу носимо топлину и ако успемо да људима око себе пружимо љубав и осмех. А Божићни дух – он је у нашим срцима, у лампицама, украсима и... у песмама. „За све нас, светли празнични дани на крају године испуњени су..

објављено 27.12.24. 13.00

Маргарита Хранова и Стеафан Илчев песмом шаљу божићну поруку

Двоје омиљених певача, који припадају различитим генерацијама, Маргарита Хранова и Стефан Илчев, испреплели су своје мелодичне гласове у новој заједничкој песми посвећеној радосним божићним празницима. Дуетском нумером под називом  "У овој светој ноћи",..

објављено 26.12.24. 11.40

"Божићна химна"

"Божићна химна" је једна од најновијих бугарских песама посвећених радости и духу божићних празника. Ову инспиративну композицију Георги Костадинов изводи заједно са младим певачима вокалне групе "Diamond". Идеја за песму настала је пре годину..

објављено 25.12.24. 12.15