Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

| ажурирано 23.5.20. 09.07 БНР Новини
Фотографија: архива
Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим људима.

Дан Свете браће Ћирила и Методија је Црква почела славити још у 11. веку, а као Дан просвете је први пут обележен у граду Пловдиву давне 1851. године када је у епархијској школи названој по светој браћи организована свечаност за ђаке. Нема другог народа сем бугарског који стварање своје азбуке и књижевности обележава посебним празником. Књизи и писмености су посвећене многе пословице и загонетке. Једна од најраспрострањенијих загонетки (на различитим дијалектима бугарског језика) је: Бели угар, црно семе. Руком га сејеш, очима жањеш. Шта је то? Књига. Другачије речено, књига је симбол знања и неиздвојив део живота образованих људи.

Некада су учитеља звали учом, граматиком, писменим, начитаним човеком. Није мали број учитеља који су на прашњавим и пожутелим страницама бугарске историје заувек остали забележени као Уча Манол, Димитар Рилец, Јоан Граматик, Матеј Граматик... Прве школе у Бугарској су биле манастирске, а учитељи који су држали часове нису увек били школовани за то. Уче су обично били духовници, занатлије, млади мушкарци који су савладали читање и писање. У песми „Узети га за учитеља“ главни јунак је Милен млада војвода који је пуно читао и писао. Зна „грчко и турско писмо, али највише бело бугарско.“ Због тога су га сеоски прваци одлучили узети за учитеља да децу учи читању и писању. Епитет „бео“ се некада користио у смислу „чист“ и „узвишен.“ Зато се у народним песмама наглашава да је вера „бела бугарска“ (у смислу „православна“), а лепа девојка је „бела Бугарка.“

Снимка„Прославио се Најден Граматик (или лепотан) да воли да чита и пише – више него владика, владика пловдивски.“ У песми се помиње како је високи духовник написао књигу (писмо), а „књига пише, говори“ да Најден иде код њега. Када је млади човек отишао код владике он му је рекао да треба да постане уча. Ова песма, која се изводи у различитим варијантама, опева Најдена Герова, бар тако тврде историчари, бугарског писца, језикословца, фолклористу, једног од првих који је увео разредну наставу код нас, иницијатора првог свечаног обележавања празника Свете браће Ћирила и Методија.

Често су за учитеље именовани млади момци, какав је био и јунак песме у извођењу Георгија Германова „Дошло је момче уча децу да учи.“ Учио их је подучавао, све док се није са девојкама упознао.“ Пошто се младић заљубио у лепу Златку, престао да иде у школу, ваздан је био око куће девојке, носио јој дарове – лимун и поморанџе.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20