Апостолском посланицом „О беспримерном достојанству“ (Egregiae Virtutis) од 30 децембра 1980. г., папа Јован Павле Други је прогласио Свету браћу Ћирила и Методија заједничким свецима заштитницима Европе. За поглавара Римокатоличке цркве двојица апостола који су хришћанску веру ширили међу словенским народима представљају мост који повезује Исток и Запад – они су увелико допринели културном израстању на Старом континенту, а такође и просвећивању многих генерација Европљана. „Има више историјских разлога за изузетне заслуге Свете браће Ћирила и Методија – како у прошлости, тако и у садашњости, а они налазе теолошку, црквену и чисто културну потврду у историји Европе“, стоји у папиној посланици.

„Корачај, народе препорођени,
ка светлој будућности корачај,
уз помоћ писма, ове снаге моћне,
ти судбину своју обнављај!
…
Преблагословени будите

Методије и Ћирило,
ви, свети оци знања бугарског,
и творци нашег милог језика!“

Ове стихове из Химне Светом Ћирилу и Методију свако дете у Бугарској зна напамет. Сваки Бугарин такође носи у свом срцу лик свете браће, који су створили наше писмо и утемељили бугарску књижевност. Средином 9. века двојица просветитеља су изумели нову азбуку у Европи – глагољицу. „Нама су слова нешто свето“ – каже проф. Борјана Христова, директор Народне библиотеке „Кирил и Методиј“ у Софији.

„Мислим да је европским народима част што имају такве духовне покровитеље“ – наставља проф. Христова. „То су били просветљени умови који су веровали у моћ логоса. Ко би нам други могли бити покровитељи ако не ови великани духа који су утемељили једну нову цивилизацију, једну жилаву културу која цвета и данас?“

Поред латиничне и грчке азбуке ћирилица је данас трећа азбука уједињене Европе. „У неком смислу идеју о уједињеној Европи су заговарала и солунска браћа“ – сматра проф. Аксинија Џурова, која је руководила Центром за словенске и византијске студије "Проф. Иван Дујчев" код Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ од 1986 до 2010. г..

„Делатност Ћирила и Методија датира из периода пре шизме од 1054. г. Било је то време када је још била жива макар и слаба нада да је могућно да се Црква у Европи не подели на Источну и Западну. Постоји још један елеменат који одређује даљу судбину Европе и то је језичка ситуација у Европи. Латински и грчки су главни литургијски језици, док у 9. веку Ћирило и Методије мењају језичку мапу континента. Њихов подвиг је у томе што су њих двојица успела да убеде римског епископа да прихвати тај нови језик“ – тврди проф. Џурова.

867. г. у базилици Свете Марије Велике у Риму папа Хадријан ІІ свечано је освештао словенску азбуку Ћирила и Методија као и књиге исписане овим писмом. Према историчарима папа је одбацио тројезичну јерес према којој су једина три достојна језика за слављење литургије латински, грчки и јеврејски, а то је учинио пошто га је у то аргументовано убедио Константин-Ћирило Филозоф. Поред тога папа Хадријан ІІ је наредио да се у римским базиликама одслуже свечане литургије на словенобугарском језику.

Према језичару проф. Борјани Христовој стварање старословенске азбуке је само почетак једног културног подвига.

„Они су изумели систем језика на који се може саставити или превести и најсложенији филозофски текст. То је без сумње ненадмашни филолошки домет. Створити толико богат језик који омогућује дочаравање и најфиније нијансе сложених филозофских и етичких радова и религиозних текстова, уз то на поетски начин, то је заиста невиђени подвиг.“

Словенобугарски се претвара у званичан језик не само у Бугарској него и код осталих православних народа. „И то се односи не само на Србе и Русе, него и на Румуне који немају словенско порекло“ – додаје проф. Аксинија Џурова, која у животном делу Светог Ћирила и Методија уочава везу са најновијом европском историјом.

„Реч је о трећем званичном језику, а њихова делатност је променила језичку мапу Европе – нешто што се поновило и у 21. веку, када је ћирилица постала званична азбука уједињене Европе, исто као што се догодило и у 9. веку. Да подсетимо – 200 милиона људи у Европи користи ово писмо.“

Тим поводом папа Јован Павле Други у својој апостолској посланици „О беспримерном достојанству“ пише следеће: „Ето зашто данас када се након више столећа раскола између Истока и Запада, између Рима и Константинопоља чине одлучни кораци усмерени на обнављање пуноће општења у Цркву, проглашење светог Ћирила и Методија заједничким свецима заштитницима Европа са Светим Бенедиктом из Нурсије, у потпуности одговара знамењима нашег времена...“

Превела: Ана Андрејева