У својој пролећној прогнози о економском расту Бугарске Европска комисија је ревидирала своја очекивања у погледу раста бугарске привреде и навела да предвиђа да ће у 2016. години он износити 2 одсто. Овај раст је, међутим, крајње недовољан за земљу попут Бугарске која тежи да достигне просечни ниво ЕУ, изјавио је у интервјуу Радију Бугарска економиста Бојан Дуранкев и додао:
“Према класичној економској теорији, која важи и данас, раст је слаб ако износи 1-3 одсто. Ако се динамика креће између 3 и 6 одсто, он је осредњи, а ако је она изнад 6 одсто, онда говоримо о високом расту. Тако по дефиницији Бугарска спада управо у групу земаља са слабим економским растом. Даље – са растом од 2 одсто код просечног раста у свету од 3,1 одсто Бугарска се сврстава у групу земаља са недовољним економским растом у светским размерама. Са овим растом привреде и са тренутним БДП наша земља је одавно испала из “А” групе економски развијених земаља, а тренутно иде ка дну “Б” групе. С обзиром да је тренутно по БДП по глави становника Бугарска далеко од просека БДП у ЕУ, имајући у виду и прогнозирани раст за целу ЕУ од 1,8 одсто, наша земља се мора развијати најмање са годишњим растом од 6-7 одсто, да би достигла просечни ниво развоја.”
По мишљењу професора Дуранкева, многе земље ЕУ имају бржи темпо развоја од нашег. Године 2015. Ирска је забележила раст од 4,9 одсто. Суседна Румунија бележираст од 4,2 одсто и све више се удаљава од Бугарске.Раст Малте износи преко 4 одсто, док Пољска, Шведска, Литванија и Летонија бележе раст у границама бугарског раста – око 3 одсто. Чак и Шпанија која се налази у кризи има раст од 2,6 одсто. Једина земља која се приближава Бугарској је Грчка која има негативан раст од тек 0,3 одсто, наводи Бојан Дуранкев и прецизира:
“Међутим, по БДП Грчка знатно претиче Бугарску. 2 одсто економског раста за Бугарску означава анемију и мноштво ризика у будућем периоду. Лично ја сматрам да Брисел није у стању да кроз Јункеров план најсиромашнијим земљама чланицама Уније, попут Бугарске, обезбеди развој који ће им омогућити да достигну остале државе.”
Професор Дуранкев сматра још да одсуство праведности у земљи све више долази до изражаја јер се допринос који Бугарска уплаћује у заједнички буџет ЕУ формира од пореза које уплаћују сви бугарски грађани, али новац који наша земља добија од Уније одлази код 0,5-1 одсто становништва.
“Неједнакост у Бугарској ће расти, а код овакве динамике повећавају се ризици за будућност. Нек се Јункеров план и даље спроводи, међутим, ЕУ мора да паралелно с тим усвоји и план убрзаног развоја свих земаља чланица чији је економски раст испод 1/3 од просека за ЕУ. Као друго,Бугарска не сме више да продаје свакојаку државну својину. Наша земља мора кренути другим путем, ослањајући се и на инвестиције у “сопствену базу”. Последњих 20 година земља је превише рачунала на стране инвестиције”, каже професор.
Према г. Дуранкеву, директне инвестиције у Бугарску се могу обезбедити путем укидања јединствене пореске стопе и стварања услова да сваки човек има неки, иако мали, износ новца који би могао да уложи. Постоје могућа решења и у другом правцу – једна од могућности је, на пример, да се за породице са дохоцима испод 250 евра по особи уведе ослобађање од пореза. Као друго, у циљу повећања наплативости јавних прихода могуће је повећати порезе на луксуз, наслеђе и закуп. Трећа могућа мера која би допринела расту јесте увођење диференцијалног опорезивања и то не само за физичка него и за правна лица. Осим тога, ЕУ мора да уведе минималну зараду и јединствени безусловни минимални базни доходак који би гарантовао задовољавање главних потреба становништва, сматра професор.
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..