15. маја у Софији у склопу XXI Салона уметности ће бити одржан интересантан концерт. На сцени ће се окупити музичари који су пре 20 година популарисали Бугарску на необичан начин. Сетимо се како су кавалџија Теодосиј Спасов, гитариста Николај Иванов, саксофониста и вокал Марина Великова, перкусиониста Драган Милев и певачи Коцето Калки и Дони ушли у Гинисову књигу рекорда концертом који је одржан на највећој надморској висини – 5.350 метара. То се десило 15. маја 1996. године на платоу испод врха Калапатар у Хималајима. „То путовање, пуно искушења по дух и тело нам је отворило нова врата, иза којих смо пронашли пут ка себи и безусловну веру и знање да иако пун изненађења, понекад тежак и нејасан, ако препознамо тај пут као свој, ако се за њега определимо, треба да њиме идемо непоколебљиво и од свега срца“ – кажу учесници.

- Већи део композиција које смо тада извели створен је за време оног 50-дневног путовања, прича Марина Великова. Сада поново покушавамо да их изведемо на исти начин, иако смо се током година развијали, што свакако утиче на нашу музику. Верујем да смо 20 година ишли исправним путем и да нам је живот био користан. Концертом 15. маја сећамо се доживљеног и покушавамо да импресионирамо публику. Тадашњи једночасовни наступ и све што смо доживели заувек ће остати у нашем срцу. Сада, 15. маја, у биоскопу „Лимијер“ ће се емитовати три документарна филма снимљена за време путовања. Први је сам концерт, који је снимљен на врху, други је о том двомесечном путовању, а трећи је посвећен глумици Славки Славовој. На жалост она више није са нама, али је била дивна жена која се у 72 години живота јашући попела на 4.000 метара висине. На концерту ће наступити и наши пријатељи глумци који су за време концерта на врху представљали сценске етиде.

Документарне траке снимио је редитељ Марио Крстев са продуцентом Александром Илијевим.

Занимљива је и чињеница да музичари који су свирали у Хималајима отада нису се окупљали на једној сцени. И ево, двадесет година касније ће препородити оне незаборавне емоције.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива „Џез +”