Пре две године је четврта по величини банка у земљи – Корпоративна трговинска банка бугарског бизнисмена и банкара Цветана Василева, отишла у стечај. Још тада су Бугарска народна банка и Тужилаштво за посрнуће банке окривили њеног главног акционара и већинског власника Василева, објављујући податке да је одобравао кредите фирмама и грађанима, пре свега сопственим компанијама, родбини и пријатељима, без било каквих гарантија и са јасном свешћу да тај новац никад неће бити враћен. Констатовано је да је из банке нестало преко 2 милијарде евра. У складу са Законом о заштити депозита исплаћени су депозити вредности преко 1,5 милијарди евра више од 100 хиљада штедиша, за што је помогла и држава која је због тога повећала своју задуженост у иностранству пошто у Фонду за заштиту депозита није било довољно средстава.
Банкар-власник Цветан Василев је био веома богат и утицајан човек чија се реч поштовала у високим владиним круговима и централама водећих политичких партија. С обзиром на широку мрежу непосредних и прикривених веза и под притиском на десетине хиљада оштећених депонената задатак да се открије истина и да се евентуално помогне при наплати кредита додељен је страној специјализованој фирми. Претпостављало се да ће позната компанија са међународном репутацијом компетентније и беспристрасно спровести истрагу о том случају, те неће потпасти под утицај различитих пословних и политичких лобија у земљи. Изабрана је енглеска фирма са доказаном стручном компетенцијом и искуством у истрази замршених финансијских случајева. Ових дана је обелодањен њен извештај о проблемима Корпоративне трговинске банке.
Најгоре прогнозе и најмрачније сумње су се потврдиле. Аргументима и чињеницама су из Alix Partners-а независно закључили да је главни кривац за пропаст банке њен основни акционар Цветан Василев. Испоставило се да су од нестале 2 милијарде евра 1,3 милијарде узели лично банкар и фирме у његовом власништву. Изгледа да је човек који је у једном тренутку био проглашен најбољим банкаром Бугарске користио властиту банку за личне потребе – хоће да нешто купи, изволи новац из банке, као да га вади из свог новчаника. Једноставно и сигурно, јер је практично он био једини шеф и нико га није контролисао док је захватао великом лопатом. У ствари, теоретски су га контролисали – надзор је вршила Бугарска народна банка. Али док су сви посматрали како се облаци гомилају над Корпоративном трговинском банком и како се овај колос на глиненим ногама почео распадати од главе, Бугарска народна банка је уверавала да је банкарски систем у земљи стабилан и нема никаквих проблема који би угрозили уштеђевине грађана и фирми. Затим се одједном збунила и почела измишљати приче из финансијско-криминалистичких романа у којима се причало о новцу изнетом из банке у џаковима и сл. Руководство Централне банке или у оба случаја није знало истину, или је свесно измишљало страховите приче. Није случајно и то што се шеф банковног надзора нашао у рукама тужилаштва, а гувернер Централне банке је отишао са мрљом. Власник „опљачкане“ банке је побегао у иностранство, бугарске власти већ две године траже његову екстрадицију док се он и даље правда и кривицу за пропаст финансијске институције ставља на терет политичких противника и непријатељских медија. А све ово време су повереници посрнуле банке неуморно радили трудећи се да помогну у наплати кредита. Британски независни експерти ни и у том погледу нису оптимисти, те сматрају да тек 400 милиона евра може да буде враћено, некада. Очигледно у тај износ није урачунато 1,2 милијарде евра које је шеф банке Цветан Василев лично затражио од Одбора за одузимање незаконито стечене имовине. У међувремену је Бугарска народна банка добила ново руководство, а Корпоративне трговинске банке више нема. Финансијских потреса у земљи такође нема, стога је логично да и у банкарском систему све функционише нормално. А да ли је заправо тако, показаће резултати стрес-тестова које ће Централна банка у наредних пар месеци спровести над свим кредитним институцијама како би проверила квалитет кредита.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..