Пре две године је четврта по величини банка у земљи – Корпоративна трговинска банка бугарског бизнисмена и банкара Цветана Василева, отишла у стечај. Још тада су Бугарска народна банка и Тужилаштво за посрнуће банке окривили њеног главног акционара и већинског власника Василева, објављујући податке да је одобравао кредите фирмама и грађанима, пре свега сопственим компанијама, родбини и пријатељима, без било каквих гарантија и са јасном свешћу да тај новац никад неће бити враћен. Констатовано је да је из банке нестало преко 2 милијарде евра. У складу са Законом о заштити депозита исплаћени су депозити вредности преко 1,5 милијарди евра више од 100 хиљада штедиша, за што је помогла и држава која је због тога повећала своју задуженост у иностранству пошто у Фонду за заштиту депозита није било довољно средстава.
Банкар-власник Цветан Василев је био веома богат и утицајан човек чија се реч поштовала у високим владиним круговима и централама водећих политичких партија. С обзиром на широку мрежу непосредних и прикривених веза и под притиском на десетине хиљада оштећених депонената задатак да се открије истина и да се евентуално помогне при наплати кредита додељен је страној специјализованој фирми. Претпостављало се да ће позната компанија са међународном репутацијом компетентније и беспристрасно спровести истрагу о том случају, те неће потпасти под утицај различитих пословних и политичких лобија у земљи. Изабрана је енглеска фирма са доказаном стручном компетенцијом и искуством у истрази замршених финансијских случајева. Ових дана је обелодањен њен извештај о проблемима Корпоративне трговинске банке.
Најгоре прогнозе и најмрачније сумње су се потврдиле. Аргументима и чињеницама су из Alix Partners-а независно закључили да је главни кривац за пропаст банке њен основни акционар Цветан Василев. Испоставило се да су од нестале 2 милијарде евра 1,3 милијарде узели лично банкар и фирме у његовом власништву. Изгледа да је човек који је у једном тренутку био проглашен најбољим банкаром Бугарске користио властиту банку за личне потребе – хоће да нешто купи, изволи новац из банке, као да га вади из свог новчаника. Једноставно и сигурно, јер је практично он био једини шеф и нико га није контролисао док је захватао великом лопатом. У ствари, теоретски су га контролисали – надзор је вршила Бугарска народна банка. Али док су сви посматрали како се облаци гомилају над Корпоративном трговинском банком и како се овај колос на глиненим ногама почео распадати од главе, Бугарска народна банка је уверавала да је банкарски систем у земљи стабилан и нема никаквих проблема који би угрозили уштеђевине грађана и фирми. Затим се одједном збунила и почела измишљати приче из финансијско-криминалистичких романа у којима се причало о новцу изнетом из банке у џаковима и сл. Руководство Централне банке или у оба случаја није знало истину, или је свесно измишљало страховите приче. Није случајно и то што се шеф банковног надзора нашао у рукама тужилаштва, а гувернер Централне банке је отишао са мрљом. Власник „опљачкане“ банке је побегао у иностранство, бугарске власти већ две године траже његову екстрадицију док се он и даље правда и кривицу за пропаст финансијске институције ставља на терет политичких противника и непријатељских медија. А све ово време су повереници посрнуле банке неуморно радили трудећи се да помогну у наплати кредита. Британски независни експерти ни и у том погледу нису оптимисти, те сматрају да тек 400 милиона евра може да буде враћено, некада. Очигледно у тај износ није урачунато 1,2 милијарде евра које је шеф банке Цветан Василев лично затражио од Одбора за одузимање незаконито стечене имовине. У међувремену је Бугарска народна банка добила ново руководство, а Корпоративне трговинске банке више нема. Финансијских потреса у земљи такође нема, стога је логично да и у банкарском систему све функционише нормално. А да ли је заправо тако, показаће резултати стрес-тестова које ће Централна банка у наредних пар месеци спровести над свим кредитним институцијама како би проверила квалитет кредита.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..