Европска комисија је у новој пролећној прогнози економског раста земаља чланица Европске уније дала веома ласкаве оцене за привредне резултате које се очекује да Бугарска током ове и наредне две године оствари.
Званична Софија је превише осетљива према свему што се говори о њој у иностранству, а посебно у Бриселу, који је преузео улогу новог, богатијег, доброг, али строгог даљег стрица. Бугарске власти и грађани су далеко више навикли на разне критике, примедбе и препоруке ЕУ него на похвале и признања за добре резултате.
Управо због тога је сама чињеница да је Европска комисија повећала пројекције раста бруто домаћег производа Бугарске на 2 одсто на годишњем нивоу толико обрадовала све. Без обзира на то што, упркос побољшању прогнозе, практично и Европска комисија признаје да je бугарска привреда у поређењу са прошлом годином успорила темпо развоја, те да се у наредне две године неће вратити на рекордни ниво од 3 одсто у 2015. години. Некако по страни, остала је чињеница да од нових чланица једино Естонија ће имати спорији темпо развоја, тј. Бугарска је на претпоследњем месту по том показатељу у тој групи земаља.
Упркос свему, ревидирана прогноза привредног раста Бугарске садржи и доста позитивних оцена. Стопа незапослености ће и даље опадати све док буде доведена на потпуно прихватљив ниво од 8 одсто, унутрашња потрошња ће наставити са растом, извоз такође расте, дефлација је све мања и чак прелази у здраву инфлацију. Свему томе можемо додати и то да бриселски посматрачи очекују смањење буџетског дефицита.
У позадини те релативно позитивне перспективе коју Европска комисија даје за бугарску привреду још увек има немали број критика и упозорења. У Бугарској се посвећује превише пажње субвенцијама ЕУ и медији не пропуштају прилику да укажу чак и на најмање пројекте за чију су реализацију коришћена европска средства, а пре свега да нас информишу и о најнезначајнијим проблемима искрслим приликом њиховог одобравања и искоришћавања. И за ово повећано друштвено интересовање постоје озбиљни разлози – преко 70 одсто јавних инвестиција у земљи се финансира европским средствима, што по мишљењу ЕК, указује на претерану зависност од европских фондова. Управо успореном одобравању и апсорбовању новца по кохезивним програмима ове године дугујемо и успоравање темпа раста бугарске привреде, објашњавају европски експерти. У праву су, али је то само један део истине. Други део је такође поменут у ревидираној пролећној прогнози ЕК – а наиме, реч је о слабом дотоку страног капитала. А тај капитал финансира нове инвестиције, пошто властити капитал није довољан и још увек у великој мери спекулативан.
Али ипак, очекивања су да ће бугарска привреда ићи напред, па макар и спорије, с обзиром на очигледну потребу за постизањем знатног повећања БДП-а по глави становника, што би Бугаре учинило богатијим или би макар достигли европски просек. Али је бугарска привреда веома зависна од спољних фактора, јер је данас за ефикасну производњу и трговину потребан велики промет какав, рецимо, мало бугарско тржиште не може да обезбеди.
Другим речима, благостање земље и њених грађана у највећој мери зависи не само од владиних мера и унутрашњих услова за пословање, већ и од стања и процеса на међународним, пре свега на европским тржиштима. У том погледу има пуно проблема јер у многим земљама пословна активност остаје слаба и ограничава увоз робе, укључујући и бугарске, а самим тим успорава читаву бугарску привреду.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..