Зашто је један Холанђанин одлучио да нам покаже каква је бугарска природа?  Патрик Смитојс је аутор документарних филмова „Мој лични бол” и серије „Истина о бугарској шуми” који нашу горку стварност  приказују очима једног странца.

Већ 7 година Патрик живи у Софији, течно говори бугарски језик, а Бугарска му је постала друга домовина. Од  2007. године стално борави у нашој земљи, ожењен је Бугарком и има две ћерке. Већ годину дана активно снима документарне филмове о Бугарској, бави се и добротворним радом. Сви филмови Патрика Смитојса доступни су за бесплатно гледање на његовој страници на интернету Моја нова домовина. О филмовима, о томе како он види Бугаре и будућност Бугарске са Патриком Смитојсом разговарала је новинар програма "Христо Ботев" БНР Асја Чанева:

„Тачно је. Снимам филмове о Бугарској. Хоћу да јавно изјавим да се не жалим на Бугарску. Очито је да проблеме треба приказивати и зато је већина мојих филмова посвећена неком веома озбиљном проблему. У ствари, у фокусу филмова нису толико проблеми колико могући начини решавања тих проблема. Понекад постоје проблеми који се заиста не могу решити. Такав проблем, на пример, је у центру пажње филма који сам снимио о сметлишту у близини града Самокова, које загађује воду коју пију сви становници Софије. Не постоји друго решење тог проблем осим затварања сметлишта, али то се највероватније неће десити. Међутим, филмови које снимам о шумама приказују огромне проблеме – тамо постоји велика корупција, али повећава се број грађанских покрета, што говори да људи узимају ствари у своје руке: најмање - протестују.”

Бугарска природа инспирише Патрика, али је он много разочаран немарношћу којом се она уништава због незнања или пословних интереса:  

Бугари су дивни људи. Поседују природну интелигенцију. Али постоји нешто што им не полази за руком – да раде заједно. Уколико Бугари желе да се ситуација у њиховој земљи промени, морају почети заједнички рад. Бугари су велики индивидуалисти. Међутим, заједнички циљ их може ујединити. По мени, проблем у Бугарској је то што Бугари, у ствари, имају један заједнички циљ: да очувају природу, међутим тај циљ није настао преко ноћи. Проблем постоји више година, али Бугари као да нису свесни тога.

Прича документарног филма Патрика почиње око 50 км од Софије, на јужној страни вештачког језера Искар одатле је он кренуо у обилазак по Бугарској и почео постављати нелагодна питања која су најчешће остала без одговора… До сада Патрик је снимио 14 филмова посвећених разним проблемима код нас – почев од изградње сметлишта у близини вештачког језера Искар, па све до илегалне масовне сече бугарских шума и продаје дрвног материјала за ситне паре.

Први филм Патрика Смитојса „Мој лични бол“ /„My personal pain and sorrow“/ почиње речима: „Одавно сам Бугарску прихватио као моју нову домовину. Болно ми је гледати све оно што се дешава. Људи се боје, као да се свако повукао у себе... И ево питања: Зашто нада Бугарске – млади људи и даље напуштају земљу и одлазе у Европу или САД у нади да ће наћи срећу? Зашто уништавамо природу и зашто трошимо ресурсе када народ не види чак и најмању корист од њих? Где је мастерплан Бугарске?“

ЕУ може бити веома добар партнер Бугарске. Она може бити веома корисна свим земљама чланицама, али ниједна од њих не учествује у Унији без свог идентитета. Мислим да Бугарска такође може играти веома важну улогу у ЕУ. Тренутно се некако усталило схватање да Бугарска треба да настави напред, да она мора бити јефтина копија неке друге државе – Немачке, Француске, Данске итд. Али ја сам убеђен да то није исправни пут. Бугарска има невероватне ресурсе и може много тога понудити ЕУ. Она не сме покушавати да ради ствари које имамо на пример, у Немачкој, Мађарској или некој другој земљи ЕУ, већ се мора залагати за све што је бугарско, мора рачунати на њега и имаће успешну будућност.

Патрик Смитојс је био међу организаторима недавно одржаног „Форума шума“. Био је то састанак грађана и грађанских организација у циљу израде „Грађанске визије будућности бугарских шума 2016-2021 г.“.Након израде коначне верзије она ће бити достављена Министарству пољопривреде и хране и Извршној агенцији за шуме. Неки од предлога садржаних у документу су: да у јавним шумама привредне активности директно обављају државна и општинска шумска газдинства; да се предузму мере за подстицање развоја локалне дрвне индустрије са акцентом на додату вредност; да се иницира међународна контрола управљања бугарским шумама.

Превод: Албена Џерманова