Чим дође пролеће хришћански свет слави празник празника – Васкрсење Христа Спаситеља. За Бугаре то је Велики Дан, јер дарује наду за вечити живот и спас душе. Због тога и атмосфера око њега је свечана. Мисао о Светлом празнику уједињује и преображава људе. Од Цвети до Ускрса службе у црквама привлаче вернике који се припремају за велики дочек Исуса. Иако једнака по свом садржају у различитим црквама широм земље богослужења су пропраћена посебним са стилског аспекта појањима. У храму Светог Александра Невског у Софији анђелски гласови мешовитог хора зачарају странце који су одлучили да посете Бугарску баш у време тог најсветслијег празника. У софијском храму Светог Преображења Господњег и нашим манастирима је распрострањен источни или византијски стил појања који изводе мушки хорови. За разлику од традиције у Римокатоличкој цркви, код нас црквене песме нису пропраћене музичком пратњом. Вишегласје подвлачи идеју о јединосушном Богу. Управо у томе је и невероватан утицај православне музике која снагом гласова уздиже молитву у висине.
„У Бугарској имамо добро очувану традицију хорске музике, објашњава Георги Тодоров, водич који се годинама бави ходочасничким туризмом. У нашим службама откривамо елементе бугарског, руског и византијског стила, наставља он. Сваки од њих поседује специфичну лепоту. Међутим, обично ми смо само посматрачи литургија, а да бисмо осетили праву снагу празника потребно је да у сваком тренутку знамо шта каже свештеник, шта ради, каква је симболика и како да се укључимо у тај чин. У противном једино уживамо естетски – у лепом певању и достојанственим обредима, и то је све. Када странци посећују наше храмове за време ускршњих празника је важно да стекну што је могуће комплетнију визију о бугарској култури. Треба да знају да бугарско духовно наслеђе није секундарно нити подређено западном. Када на Васкрс уђеш у православни храм, треба да оцениш смисао богослужења које преноси истину о Христу. И то треба да се осети и осмисли.“
У томе је и улога водича који мора да познаје добро не само историју, него и хришћанске традиције у различитим земљама света да би понудио странцима потребну информацију:
„Највеће благо Бугарске је православље и ако можемо да га приближимо нашим страним гостима они ће нам бити захвални. Наследници смо исконског хришћанства и сачували смо га. Оно нема цене, нема димензија. Откривамо га у иконама, појањима, архитектури, црквенословенској књижевности. Током наше хиљадугодишње историје много људи је себе и свој живот жртвовало у име православне бугарске духовне баштине. Међу њима су Свети кнез Борис – крститељ Бугарске, Свети Јован Рилски – небески заштитник наше домовине, анђелогласни певач и композитор Свети Јован Кукузељ, искусни иконописац Свети Пимен Зографски. Наша православна култура темељи се на стваралаштву великих имена и управо они треба да буду амблем Бугарске.“
Превод: Александра Ливен
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..