Ускоро пошто су из Европске комисије саопштили да споразум између Европске уније и Турске о решавању мигрантске кризе већ даје резултате и води опадању броја илегалних миграната, 21. и 22. априла у Солуну министри спољних и унутрашњих послова Бугарске, Грчке, Македоније и Албаније су одржали сусрет о избегличкој кризи. Информацију коју је бугарска делегација изнела у Солуну потврђују и констатације Брисела. Током последњег месеца имамо за 30% мање покушаја илегалног преласка границе Бугарске у односу на исти период прошле године. Улазак миграната са територије Грчке је незнатан и на граници са њом ухапшено је око 170 људи. Бугарска страна то објашњава смањеним миграционим притиском захваљујући раду Турске.

Независно од тога учесници Солунског састанка су ставили акценат на неопходност побољшања борбе против кријумчарских мрежа. То је јасно сведочанство да Бугарска, Грчка, Македонија и Албанија још увек не гледају на смањење миграционог притиска као на нешто коначно, не рачунају једино на потезе Европске уније и Турске, већ настоје да саме контролишу проблем. Потврда тога је и припрема резервног акционог плана, или Плана „Б“, како га је назвао бугарски министар спољних послова Данијел Митов. Он би био од користи ако споразум између Уније и Турске не даје добре резултате или у неком тренутку буде прекинут. Припрему сличног плана не треба прекоравати, јер је он у потпуности оправдана мера. С једне стране, „посао“ Европске уније са Турском не прихватају неке правобранилачке организације, а с друге, Турска сама упозорава да може да одустане од његове примене, ако њеним грађанима не буде олакшано путовање у земље Шенгенског уговора. Сходно споразуму са Унијом, до 4. маја Турска треба да испуни 72 услова да би њеним грађанима било омогућено слободно кретање, а са данашњим даном испуњена је тек половина њих.

Састанак у Солуну такође показује да у овој етапи основни циљ четири државе је да активно сарађују на спречавању формирања нове избегличке балканске руте. Засада само међусобно, али уколико буде потребно, и са осталим суседним земљама. Такав је и смисао договора – одржавати састанке попут Солунског кроз шест месеци или чешће ако је то потребно, као и са представницима више заинтересованих држава.

Министри четири балканске земље су у Грчкој говорили и о неопходности јединственог приступа савладавању избегличке кризе како на регионалном, тако и на европском нивоу. То значи да у блиској будућности можемо очекивати и напоре у циљу изједначавања приступа проблему са миграционим токовима. С тим у вези Софија и даље инсистира на прецизном разграничавању избеглица и економских миграната, као и на поштовању не само правила међународне заштите, него и правила враћања незаконитих имиграната у земљу из које долазе. Другачије речено, Софија се залаже за успостављање баланса између демократских вредности и критеријумима безбедности, чији је мањак донедавно у знатној мери отежавао избеглички проблем и његов утицај на Европу.

Основни закључак после четвоространог састанка у Солуну је да су, и поред првих охрабрујућих извештаја о резултатима примене споразума између Европске уније и Турске, изазови избегличке кризе и даље актуелни и главна су брига балканских држава.

Превод: Александра Ливен