Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дохоци Бугара порасли за 40%, али и даље износе свега 47% европских

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Према последњим подацима Националног статистичког завода последњих 12 година дохоци Бугара су забележили раст од 40%. Највеће је било повећање после приступања земље Европској унији 2007. г. Све то звучи добро и оптимистички. Али каква је стварна ситуација сазнајемо од председника Росена Плевнелијева који је саопштио да Бугари добијају свега 47% просечних примања Европљана. Испада да смо се одгурнули од дна финансијске провалије, али смо и даље веома далеко од европске површине – чак нисмо ни на пола пута. То није баш охрабрујуће на позадини успоравања економије и сведочи да нас чека замрзавање доходака, па и неке још горе ствари. Стручњаци упозоравају да слична претња постоји.

Било како било, данас и сада Бугарин живи са половином новца просечног Европљанина. То очигледно значи да живи зле према стандардима савременог потрошачког друштва. То је истина, али не сасвим, јер је реални живот увек шаренији од сувих бројки. Иако је званично око 30% Бугара на листи „сиромашних“, тј. то су људи који не могу да сами плаћају комуналије, осталих 70% живи скромно, али пристојно. То види свако ко прошета улицама било ког бугарског насеља и сврати у кућу било ког обичног Бугарина. Сличну тврдњу подржава и статистика. Код нас практично нема породице без телевизора, фрижидера, рерне и веш машине. Преко половине Бугара код куће има рачунара и приступ интернету. У земљи са становништвом од 7 милиона има преко 3 милиона возила. Још нешто важно – скоро 90% Бугара има и властити стан. Све то говори о добром квалитету живота. Истина је да већи део материјалних тековина људи чине јефтинији модели и марке, у већини случајева аутомобили нам су стари бар 15 година, а станови су скромни (уопште не долазе у обзир грандиозне куће са парковима и језерима). Али су за већину људи у многим западноевропским земљама такви поседи само сањани луксуз.

Занимљиво је анализирати и порекло доходака Бугара, схватити какве им паре пуне банкарске рачуне. Дакле, скоро 70% уштеђевина потиче од плата, а 30% - од социјалних плаћања какви су пензије, стипендије, социјалне помоћи и други слични традиционални извори. Ситни проценат нашег богатства чине дохоци од закупа, дивиденди, камата и појединих егзотичних за земљу финансијских инструмената.

Добар темпо раста са тенденцијом успоравања брзине повећања доходака засада је позитивна појава, иако је за нас европски просек и даље „тамо далеко“.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Људмила Петкова

Министарка финансија Људмила Петкова на годишњим састанцима Светске банке и ММФ-а

Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..

објављено 23.10.24. 07.30

ММФ: Очекивана инфлација у Бугарској у 2024. години 2,8%

Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%.  Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..

објављено 22.10.24. 17.50

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21