Према последњим подацима Националног статистичког завода последњих 12 година дохоци Бугара су забележили раст од 40%. Највеће је било повећање после приступања земље Европској унији 2007. г. Све то звучи добро и оптимистички. Али каква је стварна ситуација сазнајемо од председника Росена Плевнелијева који је саопштио да Бугари добијају свега 47% просечних примања Европљана. Испада да смо се одгурнули од дна финансијске провалије, али смо и даље веома далеко од европске површине – чак нисмо ни на пола пута. То није баш охрабрујуће на позадини успоравања економије и сведочи да нас чека замрзавање доходака, па и неке још горе ствари. Стручњаци упозоравају да слична претња постоји.
Било како било, данас и сада Бугарин живи са половином новца просечног Европљанина. То очигледно значи да живи зле према стандардима савременог потрошачког друштва. То је истина, али не сасвим, јер је реални живот увек шаренији од сувих бројки. Иако је званично око 30% Бугара на листи „сиромашних“, тј. то су људи који не могу да сами плаћају комуналије, осталих 70% живи скромно, али пристојно. То види свако ко прошета улицама било ког бугарског насеља и сврати у кућу било ког обичног Бугарина. Сличну тврдњу подржава и статистика. Код нас практично нема породице без телевизора, фрижидера, рерне и веш машине. Преко половине Бугара код куће има рачунара и приступ интернету. У земљи са становништвом од 7 милиона има преко 3 милиона возила. Још нешто важно – скоро 90% Бугара има и властити стан. Све то говори о добром квалитету живота. Истина је да већи део материјалних тековина људи чине јефтинији модели и марке, у већини случајева аутомобили нам су стари бар 15 година, а станови су скромни (уопште не долазе у обзир грандиозне куће са парковима и језерима). Али су за већину људи у многим западноевропским земљама такви поседи само сањани луксуз.
Занимљиво је анализирати и порекло доходака Бугара, схватити какве им паре пуне банкарске рачуне. Дакле, скоро 70% уштеђевина потиче од плата, а 30% - од социјалних плаћања какви су пензије, стипендије, социјалне помоћи и други слични традиционални извори. Ситни проценат нашег богатства чине дохоци од закупа, дивиденди, камата и појединих егзотичних за земљу финансијских инструмената.
Добар темпо раста са тенденцијом успоравања брзине повећања доходака засада је позитивна појава, иако је за нас европски просек и даље „тамо далеко“.
Превод: Александра Ливен
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..