У Клубу „Перо” Националног дворца културе промовисан је други том једне запажене књиге – „Мистерија бугарског живописа”. Насловљен је „Света историја и историја”. Појављује се у издању „Инле”-а, издавачке куће која је одштампала и први том – „Досећи Бога”. Аутори издања судр Веселина Вачкова, стручњак за античку и средњовековну историју и културу, предавач на Националној ликовној академији и у Гимназији за изучавање древних језика и култура и издавач Маријана Шабаркова-Петрова. Из пера госпође Шабаркове је и књига „Више од 100 значајних манастира у Бугарској”, као и преводи историјских монографија са француског на бугарски и обрнуто. Идеја о овој књизи појавила се након дугогодишњих истраживања, коjа су две даме засебно остварилe у Бугарској и многим другим земљама.
Веселина Вачкова представља други том издања: „Циљ другог тома је да представи „дијалекте” црквеног сликарства који су сепојавили током времена. О чему је реч? На почетку живопис прати принцип „слике су Библија неписменима”. Зато је на почетку сликано све: сцене из Старог завета, Новог Завета и тако је то било све доХIIстолећа. Касније долази до великог удаљавања Истока и Запада у начину исликавања цркаваиз простог разлога што Исток и посебно после иконоборачке кризе категорично је одбијао да приказује призоре из Старог завета.” /иконоборство је верско-политички покрет против икона, фрески, кипова, реликвија и других визуелних представа и верских објеката у оквиру хришћанства у VІІІ и ІХ веку, против идолопоклоничког клањања иконама и реликвијама као и против њихове претеране комерцијализације/.”
Посебна пажња је поклоњена двема темама – наставља Веселина Вачкова. Прва је начин интерпретације историје хришћанских заједница у црквеном сликарству. Рецимо какво су место на муралима нашли црквени сабори.
„Васељенски сабори су били најзначајнији црквени догађај све до843. године /када је иконоборство анатемисано као јерес/, зато што су се на њима тражили и налазили проблеми богословске, догматске и канонске природе. Дотле је постојао само Симбол вере који представља кратко и сажето исповедање хришћанске вере и не даје одговоре на бројна питања верника. Друга тема је однос према ктиторима и владарима. Велика разлика између Истока и Запада је то што се код нас световна историја не уклапа у контекст религиозне историје. Увек се држи дистанца између световних и религиозних догађаја. Није се смело да у приказу рецимо Рождества Христовог присуствује и ктитор. Ктитор може бити насликан на засебном паноу. А то је тако јер се зазире од обожавања власти. Власт увек остаје у другом плану. У овом тому обрађујем и тему о црквеним сликама у којима се огледају богумилска веровања. У питању су неприкривене богумилске доктрине које је званична црква прилагодила својим канонима.”
Први том „Мистерије бугарског живописа” издат је пре две године. Он је посвећен сижеима из Новог завета и начину на који су они приказани у бугарској иконографији. У другом тому који је недавно објављен, представљена је анализа сижеа из Старог завета. Зашто смо овај том насловиле „Света историја и историја”? „Зато што је с једне стране представљена света историја Библије, а с друге истражујемо начин на који је световна историја Бугарске приказана на муралима и иконама” – истиче Маријана Шабаркова-Петрова.
„Шта је у овој књизи јединствено? Као прво она је дело две ауторке. Мени је била велика част и задовољство да сарађујем са таквом познатом медијевисткињом.Јединственост издања је и у томе што се оно темељи на огромној архивској грађи коју сам прикупљала у току 20 година за време мојих обилазака по манастирима и црквама. Располажем обимном информацијом и са пуно фотографија које осликавају тему. Занимљив је приступ – у упоредном плану анализирамо бугарско зидно сликарство и фрескопис неких других земаља. У погледу садржине бугарске зидне слике су понекад интересантније од западног иконописа.Поред тога акцентујемо и на то што у нашим фрескама често можемо да откријемо аутентичан допринос домаћих сликара који се ослањају на дугу традицију и дубоке корене бугарског живописа.”
Фотографије: лична архива
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..