На седници Консултативног савета за националну безбедност при председнику државе, која је трајала пет часова, представници владе, руководства посланичких група и шефови специјалних служби су размотрили политике гарантовања сајбер безбедности у Бугарској. Тренутно се наша земља суочава са тежим проблемима као што је, рецимо, демографска криза за чије се разматрање још у марту током консултација са председником заложила највећа опозициона снага код нас - Бугарска социјалистичка партија. Очито је сајбер безбедност међу важнијим темама са дневног реда Консултативног савета јер проблеми повезани са њом постају све неподношљивији, а хакери – све изазовнији.

О овом последњем речито говори то да је само неколико минута након што је 14. априла објављен сазив Консултативног савета сајт председништва поново постао мета хакерског напада. Прошле године хакери су напали сајт председништва у одговор на захтев шефа државе да Државна агенција за националну безбедност истражи блокирање сајтова Централне изборне комисије и МУП на дан локалних избора. На седници је констатовано повећање интензитета сајбер напада на државне институције и приватне компаније, банке, аеродроме и друге елементе критичне инфраструктуре. Према расположивим подацима, дошло је до цурења значајног обима личних података бугарских и страних држављана, промене садржаја интернет страница институција и установа објављивањем конкретних порука које садрже антидемократску и радикалну пропаганду, услед хакерских напада бугарске и међународне компаније су претрпеле финансијске губитке. Специјалне службе још нису објавиле ко стоји иза сајбер напада на дан избора прошле године. Међутим, одсуство ефикасности борбе у овој сфери само је део проблема, јер је на Консултативном савету за националну безбедност обелодањено да постоји низ недостатака превентивне природе. Бугарска нема националну политику, нити секторске политике које би наметнуле минималне стандарде безбедности. Масовно се користе стари оперативни системи и илегалне апликације, нелиценцирани уређаји. Крајњи потрошач у државној управи нема довољну рачунарску културу и вештину, док је број стручњака за сајбер безбедност недовољан чак и у кључним за националну безбедност установама.

Мора се истаћи да су надлежни одавно свесни ових проблема, а од септембра 2014. године Бугарска има националног координатора за сајбер безбедност, међутим отада није уследила нека осетна промена. Године 2014. министар одбране Велизар Шаламанов је алармирао да "оно што се у  НАТО може остварити за 3-4 месеца, у Бугарској се остварује за 3 године и то у сфери у којој се технологије мењају сваког четвртог месеца, а с друге стране сложеност сајбер напада расте сваког дана“. Две године касније, након последње седнице Консултативног савета за националну безбедност, коментар премијера Бојка Борисова да су у сфери сајбер безбедности мере увек недовољне јер је револуција у информационим технологијама таква да се сваког дана нађе начин за хакерски напад, не даје основ за оптимизам... Борисов је истакао да се због тога чак велике обавештајне службе враћају писаћим машинама.

Ипак, одлуке донете на седници Консултативног савета за националну безбедност не претпостављају враћање писаћим машинама, али су оне везане за доношење десетак мера и конкретне препоруке парламенту и влади.

Парламенту је препоручено да приоритетно усвоји предлог Закона о изменама Закона о електронској управи који предвиђа формирање Државне агенције за електронску управу и Државног предузећа "Јединствени системски оператор", док је влади препоручено приоритетно усвајање Националне стратегије сајбер безбедности до 2020. године. Министарства унутрашњих послова, одбране и саобраћаја, као и специјалне службе, треба да добију додатна средства за повећање броја стручњака за сајбер безбедност, а такође и за набавку нове технике у циљу превенције и сузбијања сајбер напада. Од Министарства одбране је затражено и преузимање активније улоге у годишњој вежби НАТО "Сајбер коалиција" /"Cyber Coalition"/. Надајмо се да је тачна претпоставка да борба против сајбер криминала улази у нову фазу у којој ће се превазићи схватање да мала Бугарска не представља посебно интересовање за хакере и важиће оно „рат је рат“.