На само седамдесетак километара од Софије, у селу Осиковица, налази се један рајски кутак где човек заиста може да заборави на свакодневне бриге и да ужива у природном амбијенту и цвркуту птица, да се споји са природом. Ово место се зове парк природе „Небески пашњаци“. Он је необичан не само због својих природних богатстава, већ и зато што посетиоцима нуди прилику да се упусте у чаробну пустоловину и закораче у бајковити свет невероватних животиња, славних принцеза, чаробњака и необичних јунака.
Ту можете срести Винија Пуа, да се попнете уз Степениште ка Рају, да попијете чај у кући Црвенкапине баке и да пређете преко Седам мостова љубави. Али морате бити опрезни, јер сасвим близу, између дрвећа скривају се вештице, чаробњаци, а могуће је да ћете наићи и на Баскервилског пса. То је само део забаве која вас очекује.
Наоколо је разбацано на десетине малих столова и столица, у парку има и клацкалица и љуљашки, свакојаких старих посуда, бачви, јунака из бајки, табли на којима су написане мисли древних филозофа, кутака посвећених бугарским ствараоцима, а стрелице воде у различитим правцима. Све то постоји захваљујући др Василу Ангелову који је пре више година на свом земљишту створио ово хармонично и свима приступачно место. Уз то, све је потпуно бесплатно.
„Овдељуди, а посебно младиљуди Бугарске проналазе другачији смисао живота који није везан за богатство, новац и власт, каже др Ангелов. – Све радим са великим задовољством и са пуно љубави према људима, а њихова радост и захвалност су ми највећа награда. Допада ми се да се несебично дајем ономе што ме занима и за шта мислим да има смисла. Сада ће се навршити 10 година од почетка изградње парка, а број посета расте из дана у дан. Долазе како многи Бугари, тако и страни гости.“
Име парка природе „Небески пашњаци“ преузето је из наслова романа „Рајски пашњаци“ америчког писца Џона Стајнбека, који је на бугарски преведен као „Небески пашњаци“. Тако идејни творац парка жели да нагласи јединство човека и природе и сматра да је ово право место где се он може опустити и ослободити стреса великог града, да осети чари природе и да се дотакне небеског. У центру овог бајковитог света уздиже се камени храм Светог Василија Великог, изграђен за само три месеца. Многи посетиоци верују да ово место има лековиту моћ.
Парк је изграђен и са идејом да се деца подстакну на читање те да ту навику одржавају кроз цео живот, као и да се изблиза упознају са бајковитим јунацима које виде овде. Према Василу Ангелову, и одраслима је потребно да се врате књизи, зато што су се у последње време отуђили од ње, а то је жалосно.
„Ми смо дали предност знању и образовању, а затим и вери која је кроз векове одржавала живот на земљи, и данас одржава људе и народе, наставља др Ангелов. – Међутим, оно што је човек успео да комерцијализује и изгуби је љубав. Данас је она усмерена на власт и новац. Зато смо у парку поставили Седам мостова љубави као симбол љубави према свему и свакоме.“
Природни парк „Небески пашњаци“ ће убудуће бити обогаћен новим садржајима и занимљивим објектима за забаву, за све узрасте, а постојећи ће бити усавршени и естетизовани. До сада се парк одржава захваљујући напорима породице др Ангелова и издашним донаторима. За „довиђења“ домаћини овог дивног шумског кутка откривају посетиоцима своју формулу испуњеног живота: складан спој доброте и љубави значи хармонију и радост.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: Луиза Лазарова, БГНЕС
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..