Један од догађаја који је привукао пажњу наше културне јавности је изложба сликара Владимира Пенева у софијској уметничкој галерији „Њуанс“. У њој се приказују како дела познатих класичних сликара, тако и радови бугарских и страних уметника који стварају најсавременијим стилско-изражајним средствима и техникама. Слике Владимира Пенева су пуне романтичне носталгије и поетске симболике, одликују се фином прецизношћу и осећајношћу. Уметност је језик знакова, облика и емоција, најбољи медијум кроз који аутор преноси спољном свету оно што жели да каже. Ево како Владимир Пенев представља своје слике:

„Ова моја изложба је јубиларна. Њене поруке звуче као тихи шапат.Заснована је на недоречености и алузијама. На њој сам радио дуго времена. На изложби су приказана дела која сам насликао специјално за галерију „Њуанс“, као и моји ликовни радови из последњих пет година. Трудим се да сваке године приређујем изложбе. Стварам у различитим циклусима као што су „Пређени путеви“, „Улица“, „Град“, „Обала“. Свака боја и детаљ имају своју симболику. Обала није само географски појам, град служи као полазна тачка, кишобран не штити од кише и ветра, већ је средство за заштиту анонимности. Човек се крије иза тамних наочара да би остао анониман. Моје слике су плод имагинације инспирисане стварношћу. Инспиришу ме куће, улице, дрвеће које преобликујем кроз своје поимање цртежа, облика, боја, простора. То су ствари које звуче помало архаично у овом веку, али у које верујем и које ми помажу да изразим своја осећања. Мислим да сам човек свог времена. За мене су много важније контролисане емоције. Сликам споро и тешко.“

Владимир Пенев је син истакнутог бугарског песника Пења Пенева који је, нажалост, прерано отишао са овог света крајем 50-их година прошлог века јако разочаран „новом стварношћу“ у земљи. Венама сликара тече поезија која је на оригиналан начин преточена у слике. Поводом 85. годишњице рођења свог оца, Владимир Пенев је објавио књигу његових изабраних песама под називом „Ја, глас и савест епохе“. Она је представљена на садашњој изложби сликара, а намењена је колекционарима ретких уметничких дела.

„За мене кажу да сам поетски реалиста, наставља Владимир Пенев. – Пуноволим да читам поезију. Песник воли речи које ствара као што и сликар воли боје којима се служи. Први пут у животу сам урадио нешто што је за мене од посебног значаја и веома лично – на мојој изложби су приказана 33 библиофилска примерка књиге изабраних песама мог оца Пења Пенева. Сваки примерак представља посебан албум који садржи 5 циклуса његовог стваралаштва, а ја сам сваки од њих илустровао пастелним цртежом. Сваки примерак је уникат. У књизи је приложен и компакт диск са архивским снимцима песама мог оца који их је сам изводио на реситалима у атељеу његовог пријатеља, великог бугарског скулптора Николаја Шмиргела. Он је имао један од првих магнетофона UHER (1958-59. г.) и направио снимке које је био тако љубазан и одговоран да преда БНР. Они се чувају у Тонском архиву радија. Ово смо ми, Пеневи“, рекао је у закључку Владимир Пенев, лирски сликар свог времена, додајући да не може да живи без поезије.

Превела: Марина Бекријева