Да би наши четвороноги пријатељи били мирни и безбрижни њима је такође попут неким људима потребан психолог. И ако сматрате да таква професија не постоји, молимо, упознајте Александра Георгијева – првог бугарског зоопсихолога!

- Да разумеш псе не уче те на универзитету. Довољно је да будеш психолог „по позиву“.

Александар Георгијев је то схватио када је као дете добио свог првог пса.

„Отац ми је донео пса када сам имао свега пет година. Рекао ми да ће га некоме поклонити ако се не снађем сам са њим. За мене је то била озбиљна претња, те је тако све почело.“

Као дете он је посматрао псе и покушавао да себи објасни њихово понашање. Као одрасли човек схватио је да животињама руководе њихов инстинкт и генетска информација. Због тога не можемо да их упоређујемо са тврдоглавом и несташном децом, сматра зоопсихолог.

Александар је основао прву код нас школу за тренинг службених паса, а онда је више година радио као тренер у Аустрији. Једнога дана код њега је свратио један овчар који није знао како да умири свог агресивног пса који се претварао у претњу по животиње и људе. Али га је Бугарин припитомио и као признање за вештину прозвали су га „зоопсихологом“.

Ако желимо да нам пас буде послушан, треба да поштујемо савете стручњака.

- Основно правило је да не мислимо да је пас човек, каже зоопсихолог. Друга важна ствар је да му одредимо последње место у породичној хијерархији. Као треће, треба да увежбавамо пса добрим, здравим и квалитетним командама и да тражимо од њега да их испуни, јер нас то претвара у лидере. И још, обавезно треба да будемо поштени са њим.

На жалост, не можемо објаснити псу условности нашег света – шта су то правила, закони, морал, етика. Али можемо да му покажемо како да се понаша у одређеним околностима. Према Александру Георгијеву сваки добро обучени пас треба да зна и извршава команде „Стој!“, „Чекај!“, „Не тамо!“, „Не тако!“, „Седи!“, „Лези!“, „Место!“, „Пусти!“, „Дођи!“ Важно је такође да схватимо да животиња не размишља апстрактно и не зна за узрочно-последичне везе. То значи да нема смисла да га кажњавамо, али можемо да „подесимо“ наше понашање према његовом и да реагујемо на пасје реакције, објашњава познавалац психологије наших четвороногих пријатеља Александар Георгијев.

- Тако показујемо псу како се односимо према ономе што чини и успевамо да га научимо како да се понаша и шта тражимо од њега. Када испуни команду и ми му се обрадујемо, он сматра да је то нешто добро. И већ извршава команду са задовољством, ако сваког пута добија своју награду – да му се радујемо, да му покажемо да га волимо, да му помогнемо да се боље осећа.

Сеанса код зоопсихолога је сусрет стручњака, газде и пса. То је једини пут ка успеху. Али ко ствара више проблема?

- Власници, одговара кроз смех Александар. Пси уче релативно брзо – ако је однос правилан они те слушају. Док власници обично покушавају да измешају оно што им нудим са оним што желе да раде. Најједноставнији пример је када им кажем да им пас не сме спавати у кревету, они ми одмах одговарају да је он тако навикао.

Зоопсихолог објашњава да пас није модни аксесоар и добро треба размислити која је раса најпогоднија за ваш дом. У становима, на пример, одлично се осећају шпанијел, пудла и болоњезер – уопште мање расе. Сам Александар има чиваву Мон Шери и добермане Дарму Ливију и Чери Мари Антоанету.

Превод: Александра Ливен