Само пре три месеца премијер Борисов је сагледао реалну шансу да бугарска економија забележи раст од 4,5%. Нешто касније објављени су коначни подаци Националног статистичког завода о расту БДП-а у 2015. г., који сведоче о пристојном, мада и веома далеком од сањаних од Борисова постотака повећању од 3%. Сада Министарство финансија је обелоданило актуелизовану варијанту своје Трогодишње макроекономске прогнозе за 2015-2017. г., у којој нема ни трунке премијерових илузорних рекордних нивоа. Баш супротно, испоставило се да је врх већ освојен и одавде па надаље следи успоравање годишњег раста до и испод 2%. То није врло умирујуће, јер као најсиромашнија и заостала држава чланица ЕУ Бугарска треба да сустигне развијеније земље, али овим спорим темпом раста то се неће десити у догледној будућности што пак осуђује садашње и будуће генерација Бугара на беде и сиромаштво. Неку утеху уливају планови постепеног и исувише скромног повећања пензија и минималне радне плате. Али се процентни годишњи раст пензије креће између 1 и 3%, док код минималне плате тај постотак износи скоро 10%. То свакако никако неће усрећити старе људе са пензијама од по 150 евра, нити пак на стотине ниско квалификованих радника који примају минимално награђивање од 200 евра.

Нова трогодишња економска прогноза Министарства финансија, међутим, не истражује детаљно толико незнатне, са тачке гледишта макроекономије, показатеље, већ барата појмовима какви су буџетски дефицит, инфлација, фискалне резерве, спољни дуг итд. Тако да посматрачи истичу чињеницу да су претпоставке и очекивања умерени и не предвиђају нити заиста добре, нити угрожавајуће и катастрофалне перспекриве. Пужење дном, како лукаво је коментарисао један веома критички расположени према влади посматрач. Буџетски дефицит ће падати за по пола процента годишње, спољни дуг ће кренути увис, инфлација ће бити скоро невидљива, незапосленост ће бити подношљива и неће нам претити социјалним проблемима.

У ствари, уздржана предвиђања Министарства финансија о развоју економије и социјалне сфере поклапају се и са опрезним ставом Европске комисије. Очигледно Брисел је помагао приликом израде нове варијанте трогодишње прогнозе. Све то говори да су дотична очекивања много ближа стварности, него ли Борисов и његов сан о расту БДП-а од 4,5%. Не да не може више и боље. Напротив, бугарска економија и бизнис имају више неискоришћених или зле искоришћених предности. Имамо врло квалификоване инжењере и IТ стручњаке, бугарске софтверске компаније су међу најуспешнијим старт-ап компанијама у свету, аутомобилска индустрија у земљи доживљава прави „бум“, туризам се опоравља и намерава да забележи нове рекорде у погледу броја ноћења и прихода, пољопривреда поседује огроман и још увек неискоришћени „био“ потенцијал итд. Позитивно размишљање и мало оптимизма ту нису наодмет, јер је баш то потребно добрим идејама.

Превод: Александра Ливен