28 банака у Бугарској по традицији бележи скоро највећу добит у домаћој економији. Мало је предузећа из ванбанкарског сектора која се може похвалити месечном добити од неколико десетина милиона евра, али је код финансијских установа то масовна пракса.

Пре наглог пада камата на штедњу до практично нултих нивоа и осетног смањења камата на кредите, банке су пуниле благајне претежно од доходака од актива – кредита, улагања у хартије од вредности, операција на девизним и недевизним тржиштима итд. Међутим, последњи подаци Бугарске народне банке о стању банкарских актива у земљи показују да данас више није тако и банке све више рачунају на своје клијенте да им плаћају огромне трошкове за плате, премије, издржавање и луксузне канцеларије и, још за чисти профит, стално повећавајући износ такси и провизија које наплаћају од клијената. Дошло је дотле да се скоро половина астрономске добити банака формира на бази плаћања за њихове услуге. А те услуге нису се темељно промениле како би оправдале своје стално поскупљење. Већ напротив, осим електронског банкарства за које се у већини случајева такође плаћа, и бесконтактних банковних картица /за које се, свакако, такође наплаћују таксе/, не нуде ништа ново клијенту који и данас троши пуно времена у редовима на шалтеру неке експозитуре. Али приходи скачу и у прва два месеца године су достигли 100 милиона евра. И то је сасвим нормално чим, ако на пример, желиш да платиш држави порез од 20 евра, ти наплаћују и таксу од 2 евра – то вам је 10% чистог профита. Тога нема ни у једном другом економском сектору.

Остали део нето прихода банака формирају огромне разлике у каматама на додељене кредите и депозите. Улагања скоро и да нису уносна за депоненте, јер званична камата у земљи је 0%. Али за различите кредите камате уопште нису нулте већ достижу 10%. Дакле, и овде банке остварују добит од 10%.

Истина је да банке су ризичне и треба да буду пажљиве и да брину за туђи новац. А сигурност и смањење ризика су скупо задовољство. Све то можда објашњава и плате које примају банкари, бар 5-6-струко веће од оне председника владе.

Све то ствара и одређена негативна расположења код друштва у односу на банке и банкаре којих људи воле мање-више колико воле и адвокате. Тим пре да је тренутно у току велика провера квалитета њихових актива, тј. додељених кредита, чији ће резултати постати јасни у августу. О томе да вероватно не све ће бити у реду и да ће лоших кредита бити више од званично обелодањених података, сведочи чињеница да је у овогодишњем државном буџету издвојена скоро једна милијарда евра за евентуалне хитне потребе за пружање помоћи некој опљачканој банци или банци којој прети стечај. То, са своје стране, чини финансијске институције захтевнијим и пробирљивијим приликом додељивања нових кредита, што свакако, не усрећује бизнис и грађане и појачава негативан однос према њима. Људи кажу да банке стално траже да привуку њихов новац, а нуде паре само када и коме нису потребне. У тај се контекст уклапа и банкротирала пре две године Корпоративна трговинска банка, за коју се тврди да ју је опљачкао њен власник, а цену за то смо платили сви ми са неколико милијарди евра новог спољног државног дуга.

Превод: Александра Ливен