Избеглички талас и терористичке претње су ожиљци који тешко зарастају. Али клизање медија површином, без продубљене анализе, без постављања питања и тражења одговора није конструктивно. Незнање и игнорисање рађају страх, неповерење и негацију.

Покушај објаснити избегличку кризу у Европи и њену медијску презентацију су направили Универзитет за националну и светску привреду и немачка социјалдемократска фондација „Фридрих Еберт“, а преко дискусије уз учешће стручног познаваоца арапског света проф. Владимира Чукова и новинара Мохамеда Халафа и Бојка Василева. Конференција је одржана на позадини преговора у Женеви, где представници више од 90 држава и невладиних организација нису постигли договор о расељавању преко 480 хиљада Сиријаца. Тим пре што се ради о свега 10 % сиријских избеглица који траже спас од грађанског рата у суседним земљама.

„Европљани и даље нису уједињени по том питању и ускоро неће бити донето решење, убеђен је проф. Владимир Чуков. Сматрам да је последњих 7-8 месеци избегличка криза постала водећа, основна тема. Друга веома важна тема на дневном реду Европе и Бугарске је тероризам. На жалост, обе теме се узајамно допуњују и у томе се крије велики изазов за нас, што значи да треба да гледамо веома пажљиво на избеглички талас. Он је истовремено неизазван, али и непожељан, те због тога смо сведоци велике медијске резонанце.“

Према подацима Еуростата за 2015. г. европске државе су примиле 1.250.000 молби за добијање азила. То је рекорд у историји Старог континента. Истовремено и бугарске власти, као и власти Западне Европе сведоче да је дошло до промене у профилу избеглица. Из Државне агенције за избеглице саопштавају да су до краја 2013. г. у Бугарску из Сирије долазиле претежно породице са децом. Две године касније већи део азиланата – њих преко 70%, су самостални мушкарци између 18 и 36 година старости. Стога су оправдана страховања да се у огромни талас миграната уливају и потенцијални терористи, а нарочито после информације о крађи 25.000 сиријских пасоша. Проф. Чуков додаје:

„Избеглички проблем је тесно везан за тероризам. Али морам рећи да ни у ком случају не треба да се одричемо нашег хуманог односа према тим људима. Они имају право на заштиту и треба да је добију. Истовремено сви ратни криминалци треба да буду кажњавани. После напада у Паризу и Бриселу ситуација се темељно променила.“

„Већи део Арапа који су већ одавно стекли европско држављанство и даље се идентификује са својом верском припадношћу“, тврди Мохамед Халаф, бугарски новинар који је рођен у Ираку, професор на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Нас од рођена уче да мрзимо Јевреје, хришћане, да не прихватамо културу тих заједница. Уколико не буде реформисана, та религија ће стварати проблеме и самој себи, и свету. Реформација је преко потребна. Треба да постоје закони који да бране вредности демократије и ти закони трба да се примењују. Онај који крши закон треба да буде кажњаван. Европа има законе, али их не примењује. С друге стране, треба да гледамо на припаднике верских мањина као на пуноправне грађане, да их не изолујемо, да их не шаљемо у гетое, где се они не осећају као део друштва.“

Маргинализовање мањина и стварање гетоа у срцу Европе о чему се сада активно прича у медијима, нарочито после атентата у Паризу и Бриселу, као да је тема која се не односи на Бугарску. Међутим, Мохамед Халаф види конкретну опасност, посебно после растурене информације да се у новоотвореном муслиманском молитвеном простору у софијској четврти „Љулин“ проповедају идеје исламског фундаментализма.

Новинар Бугарске националне телевизије Бојко Василев је на форуму представио још један озбиљан проблем у Бугарској.

„Инклузија Рома у наш јавни живот је доживела потпуни пораз. Али тај пораз није једино бугарски, јер нигде у Европи није израђен адекватни модел, а то на парадоксалан начин заоштрава однос према избеглицама. Људи кажу: ми не можемо да се снађемо са проблемима у нашој земљи, а како ћемо се сналазити са проблемима споља?“

Бојко Василев сматра да су бугарски медији веома брзо измешали два проблема – са избеглицама и терором. А заједничка грешка домаћих и западних медија су социјалне мреже, тврди новинар:

„Текстови у социјалним мрежама су нас буквално разбеснили. Коментаришемо пуно, а дајемо мало чињеница. Долази до надмоћи емоција за рачун памети. То је нормално, то је слобода говора, али где су нам репортаже, где нам је истражно новинарство, где су нам чињенице? Ми, међутим, реагујемо одмах, тражимо рејтинг, желимо да се свиђамо аудиторијуму, али то није право новинарство. Суштина новинарства је да изазовеш стереотипе, да изазовеш клишеје, да се супротставиш заједничком ставу, да тражиш чињенице, да их откријеш и да покушаш да докажеш своју тезу.“

Превод: Александра Ливен