„Веома важно је било истраживање неких детаља и занимљивих момената из живота песника и композитора, који су везани за стварање њихових дела“, написао је др Николај Русев. – Посебан труд и много времена је уложено у испитивање појединости око оних херојских тренутака у нашој војној историји који су опевани у бугарским корачницама. Историјске белешке уз већину пронађених војних маршева настале су као резултат многих познанстава, сусрета и разговора са рођацима, познаницима и савременицима аутора ових дела.“ Др Русев се обратио за помоћ и акад. Николају Кауфману - познатом и уваженом фолклористи, најтемељнијем истраживачу градске, револуционарне и тзв. масовне песме. Научник је др Русеву пружио информацију о бројним обрасцима песама, као и помоћ у популарисању његовог рада. Поред чињеница и имена које садржи, књиганас враћа и у заборављена времена када су улицама старе Софије марширали питомци војних школа и академија или ученици. Пролазници су се заустављали да погледају њихове збијене редове, али и да чују њихове песме. Након успостављања просовјетске власти у Бугарској, др Николај Русев је напустио домовину. Пре више деценија његов син, Пламен Русев одштампао је двотомну књигу „Трагом једне бесмртне песме“ и др Русев је одлучио да је представи у Бугарској, али му нису дозволили да јој се даје велики публицитет. Онда је Пламен Русев поклонио књигу свог оца Народној библиотеци „Св. Кирил и Методиј“ и другим значајним књижевним центрима у нашој земљи. Он и данас брине о томе како би она дошла до што више Бугара.

„Гајим велико поштовање према свом оцу, каже Пламен Русев. – Иако је касније изграђено, јер је у мом детињству отац био веома строг родитељ, оно је заиста изузетно. Ја бих чак поново одштампао његову књигу, мада ме је пре 30 година то коштало много труда. Тада сам морао да купим четири тоне папира за штампање првог издања. Поштовање према делу мог оца и начин на који је након толико година представљено, чине ме веома срећним. И ја знам војничке песме, па чак сам певао на свечаности на Војној академији. Песме као што су „Шуми Марица“, „Велик је наш војник“ никад неће бити заборављене.“

У књизи др Николаја Русева описани су занимљиви детаљи везани за настанак многих родољубивих песама и корачница. На пример, он је навео да је име аутора текста песме „Почео је бој“ класик бугарске књижевности Иван Вазов. Он је почео да ствара бунтовничке песме 1875. године када је револуционарна борба бугарског народа против османске владавине узела маха. Према сећању великог бугарског песника, његови стихови су преточени у песму на мелодију непознатог аутора и тако је песма „Почео је бој“ храбрила и подизала дух Бугара за време Априлског устанка 1876. године.

На свечаности на Војној академији у Софији Пламен Русев је уручио двотомну књигу „Трагом једне бесмртне песме“ у луксузном издању представницима војних клубова и патриотских организација. Први примерак је добио бивши бугарски премијер и последњи бугарски цар Симеон Сакскобурготски који је овом приликом изјавио:

„Само помињање имена др Русева и лепе речи изречене о њему били су заиста узбудљиви и дирљиви. Важно је да људи не забораве ове песме. Пламена Русева познајем још из времена када смо ми Бугари у иностранству били изгнаници и није било лако. Он је одржавао борбени дух и покретао патриотске иницијативе. Свака му част и хвала.“

Помоћ у прикупљању донација пружио је и бивши емигрант у Француској Христо Куртев.

„Пре више времена др Русев је представио своју двотомну књигу, али то није наишло на довољан одјек. Његов син је хтео да она буде доступнавојним музичарима и свима којима би била од користи. И то се десило. Овај леп догађај нас је подсетио на наше војничке године и песме које смо тада изводиле.“

Књига „Трагом једне бесмртне песме“ др Николаја Русева ће бити поклоњена библиотекама војних клубова и јединица Бугарске армије. Аутор је са великим поштовањем и љубављу написао прилично обимне биографије композитора војничких и патриотских песама. Наведени су и извори из којих су прештампани текстови и ноте песама. На пример, популарна песма „Лепа си, домовино“ на текст Петка Славејкова и музику Емануила Манолова прештампана је из Зборника трогласних песама познатог композитора и класика бугарске музике Марина Големинова и Екатерине Пенкове, који је у издању Министарства народне просвете.

Превела: Марина Бекријева